|
NA LISTI Od 04.8.2010.g. /
LISTED SINCE August 4th, 2010 among leading European magazines: 
|
All Rights Reserved
Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić, MSc Sarajevo & Bugojno, Bosnia and Herzegovina MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI... WE ARE UNIFYING DIVERSITIES |
|
|
|
|
Radojko Lako Veselinović, Užice, Srbija
Rođen je 1952. u Užicu
Slika
Piše prozu, poeziju i pozorišne drame
Radi u Narodnom pozorištu u Užicu
2001. Objavljen mu je roman ''Čovek u tami'' –Beograd –Prosveta
2003. Roman ''Pasivna eutanazija'' –Beograd –Prosveta
2011. Roman ''Dodirnuti'' – Beograd – Beogradska knjiga
Nagrade: 1999. Nagrada za dramu ''Tunel'' na konkursu ''IV Jugoslovenskog pozorišnog festivala''
2003. Nagrada za priču ''Pad'' na konkursu ''Milutin Uskoković''
2004. Nagrada za priču ''Mističan nestanak neznanca'' na konkursu ''Milutin Uskoković''
2003. Drama ''Mentalna higijena'' postavljena na scenu Narodnog pozorišta u Užicu
2005. komedija ''Rođendanski dar'' postavljena na scenu, Udruženje dramskih umetnika
Sarađuje sa časopisima za kulturu širom zemlje.
Nagrade za slikarstvo:
1981, 1989, 1995, 1996 nagrade za slikarstvo udruženja ''Pivo Karamatijević''
1999. nagrada za slikarstvo KPZ
1996. nagrada za likovno rešenje predstave na dečijem festivalu profesionalnih pozorišta, Beograd
1982, 1987, 1992, 1999, nagrade za likovnost predstava na susretima profesionalnih pozorišta ''Joakim Vujić''
Slika
Piše prozu, poeziju i pozorišne drame
Radi u Narodnom pozorištu u Užicu
2001. Objavljen mu je roman ''Čovek u tami'' –Beograd –Prosveta
2003. Roman ''Pasivna eutanazija'' –Beograd –Prosveta
2011. Roman ''Dodirnuti'' – Beograd – Beogradska knjiga
Nagrade: 1999. Nagrada za dramu ''Tunel'' na konkursu ''IV Jugoslovenskog pozorišnog festivala''
2003. Nagrada za priču ''Pad'' na konkursu ''Milutin Uskoković''
2004. Nagrada za priču ''Mističan nestanak neznanca'' na konkursu ''Milutin Uskoković''
2003. Drama ''Mentalna higijena'' postavljena na scenu Narodnog pozorišta u Užicu
2005. komedija ''Rođendanski dar'' postavljena na scenu, Udruženje dramskih umetnika
Sarađuje sa časopisima za kulturu širom zemlje.
Nagrade za slikarstvo:
1981, 1989, 1995, 1996 nagrade za slikarstvo udruženja ''Pivo Karamatijević''
1999. nagrada za slikarstvo KPZ
1996. nagrada za likovno rešenje predstave na dečijem festivalu profesionalnih pozorišta, Beograd
1982, 1987, 1992, 1999, nagrade za likovnost predstava na susretima profesionalnih pozorišta ''Joakim Vujić''
VILLA AMIRA, Street Ante Starčevića 33,
|
LP vinyl sell from
|
|
Oslobađajuća ironija kosmosa
Ironični posmatrač i slikar iznosi svoj stav o važnosti svake reči. Pesnik doživljava poetskom istinom, a ne nekom istinom koja bi se dobila analizom ili dedukcijom. Jednostavnim rečima, bez nečeg suvišnog pesnik nam daje jednu rafiniranu sliku urbana stvarnost daje privilegiju tragaju za novim plenom i nesvesno nudi empirijski doživljaj i jači udar. Radojkova dostignuća ponosna su za ova, ona, ali i buduća vremena. On sa svojim naslovima privlači da doživljavamo pesmu obraćanjem ženama kroz oslobađajuće iskustvo. Usklađuje, obnavlja zahteve posebne usklađivanje približava se uvrnut, ponekad bučan sa smislom za humor. Radojko je u svom kosmosu izgradio sebi svoj svet umetničkog dara i uredio avanture u svim poljima koji ga ispunjavaju, i nama je dočarao svoju stvarnost i umeće da uživamo u njegovoj poeziji. Zamjenica gl. i odg. urednika Tatjana Debeljački 04.04.2012. |
Releasing irony of cosmos
An ironic observer and painter expresses his views on the importance of each word. The poet sees the poetic truth, the truth that no one would get through a deduction or analysis. In simple words, without the excess of anything, the poet gives us a refined picture of urban reality given the privilege of searching for new prey and subconsciously provides empirical experience and good jolt. Radojkova’s achievements are a pride and joy of the present and future times. With his attractive titles, we understand the poems in talking to women and releasing experience. He harmonizes, renewing the special demands and approaches us with the weird, sometimes boisterous sense of humor. In his cosmos, Radojko has built himself a world of artistic talent and organised adventures in all the fields that interest him, depicting his own reality and allowing us to enjoy his poetry. Deputy editor in chief Tatjana Debeljački 04.04.2012. |
БАТ ДИВЉИХ ТАБАНА
Јурио те чопор црних паса
Сустизали те најмоћнији и насуровији
Давили те иза решетака и бетонских зидина
Рањавали твоје тело, откидали месо најгладнији
И одлазили бесни да трагају за новим пленом
Стизала си и ти оне што заостају
Тргала им по коју ногу
Пленила дивљаштвом и недопустивом безобзирношћу
Да би показала снагу достојну репутације
И убилачког нагона
Сада склупчана лежиш поред мене
Привилегована, топла, са осмехом без отворених усана
Изгледаш као да си вековима ту, стопљена са чаршафом
Безбедна, заштићена, склона поспаности
А ја ти лижем ожиљке
КОРАЦИ У СОБИ
Стојим го и избацујем последњи упљувак пре него што ћу себе частити цигаретом
Наслоњен на лавабо пратим како одлази са танким млазом воде
Као подмукла смрт што се повлачи пред мисијом живота
И чека прљаву ноћ да опет нападне
У полусну
На кревету лежи нага жена док јој талентован зрак светла црта линију бедара
Тврдих гузова
И сјајних бутина
Ослобођена стида окреће се ка северу и несвесно нуди емпиријски доживљај,тачно до зоне откуцаја свога срца
Затворених капака
Зрелог осмеха
На пуним уснама
Одбацујем цигарету слабијег жара од оног у мојим очима
Потпуно бесан, разума натопљеног њеним мирисима
Скачем и...
Грлим је нежно
Без иједног уједа
ОЧАЈАН НАЧИН ДА УМРЕМ
Стављен у сендвич од устајалог теста
Беспомоћно хватам ваздух
А плућа ми отказују послушност
Присиљена на потпун застој
Док губим свест кривим око у дупљи
Како би потражио милост од времешне госпе
Заузете гњечењем сопствених сиса
И претпоставком да уживам у томе
Моја глава је била између њих
ОПСЕНА
Траг се кретао дужицом ока и сишао у зеницу
Кроз њу је наставио песком Белих обала све до краја познатог света
Ту се примирио поред тебе док си спавала годинама
Полуотворених трепавица
Опрезом срне уплашене завијањем вукова и недвосмисленим страхом од силине њихових очњака
Ти, срно небеска
Онда се савио у круг као да си топлим уснама колена додиривала у жељи да оставиш ексцентричан отисак
Наставио, савладао Океан и са тобом стигао све до Танаја залива
Штитио те, пазио од ужаса и хрвао се са непогодама
Племенима дивљим, грамзивим
Што су се потом клањала
Пред лепотом твојом челом о земљу ударала
Твој траг покорни
Треће године смело се обрео у Тиберији, где струје плаве земљу и продиру у копно
А ветрови ковитлају, увлаче међу горске дамаре и брегове
Тражећи најжилавије отпоре и стење вековно истих телесних облика
Што плене дивљим бојама и маме те да вечност поседиш ту са божјим апостолима
Јер твој смех прави одроне
И таква се свиђаш Боговима
Остала си ту да тражиш најздравије траве природе, сунцем подржане
Лепоту своју да учиниш блиставо блиском
Додиривом
Послуживом
Трагу свом
ПРОВОЦИРАЊЕ ШОКА
Некако се тог дана Нептун нахерио и након краћег двоумљења одлучио да испровоцира неред у космосу
Мада су астролози, без крупних речи, најављивали овакав развој догађаја
Упоредив са оним из године нулте
Када су харали мали инсекти доминантни у сваком погледу
И зачаране биљке што су опонашале најлепше цвеће у врту плачљиве принцезе
Док си ти сигурним кораком газила миље устрептала од жеље и гигантских очекивања
А онда се нашла у наручју где се разум мерио на граме
Шашава од ерупције неслућене среће равне брижљивом зачећу
Што се ширилa кроз дамаре и својом коректношћу изазивалa сеизмолошке поремећаје
Утробе засићене осећањима најинтимнијег садржаја
Све док ти једна суза није преварила око и слетела низ образ
А земља се затресла и напокон стала
ПРСТЕН У КОВЕРТИ
Ваљао сам балване
Крчио прашуму
Заједно са герилом ратовао за правду
Пркосио цунамију и био бескућник
Вуцарао се боливијским пределима од којих је Бог дигао руке
И мислио да су иза мене све ватре пакла
Онда сам срео тебе
Твоје маске
И твој его
СЕВЕРНИ ВЕТАР
Дама са севера је хрупила дрско заједно са ветром
Пробила кожу, потргала ребра и угнездила се сасвим близу срца
И својим хладним дахом зауставила живот
Склупчана у фетус грејала се у сломљеном телу што је на крпену лутку личило
Све док се није отопила, заиграла
И сама постала део југа
Онда је упрла крхку снагу и гурнула крв кроз вене
Том исцрпљеном телу што љуби безусловно
И инаугурише у души новог домаћина
Њихов дах је замирисао на пролеће
Хитре потоке
Слободну птицу
Духовно васкрснуће
И црквени тамјан
Потом је дунуо хладан северни ветар...
...и сјебао, сјебао...
...бехар...
СКИЦЕ НА ТЛОЦРТУ
Сам,
раздрљених груди трчим уз реку у којој се утопио мој пријатељ Петрарка
Не желећи да плови у папирном чамцу са лажима изванредне осетљивости
Заборављајући себе пред њима
Узаврелог мозга
Заузет сећањем на ведру и узвишену лепоту што је господарила његовим мислима
Све док се исцрпљен није обрео у шуми горостасних људи који су му у танчине предочили истину
Опрезно,
мислим са мање жестине и крећем се, прецизно, последњим зраком сунца
Не бих ли на његовом крају нашао надчулно уточиште између два света
Тамо пронашао болесног и посрнулог бога
Како бих најзад променио стање из кога је све проистекло
Пошто сам племић и славан човек
Посрамљен,
мрштим се на осећања која трепере у дну мога срца
Где је становала љубав
Кавалирство
И част
Убрзавам,
помало уплашен од поремећеног дволичја и промуклих крикова што остадоше у сарам летњих чизама
Заједно са кратковидим патуљком усраних гаћа што преде стаклену вуну наместо памука
Знам
Убиће га промаја
СУСРЕТ У ПОДНОЖЈУ ТРЕНА
Војничка, вертикална линија се протеже низ твоју кичму
Кочи је по неки пршљен
Она се увија гипко
Плеше
Клизи неприметно
Одаје је траг
Као ловац у трави креће нагон за њом
Њуши мирисе, сабира осећаје
Осокољени осети убрзавају било
Надире слатко гушење
Онда се прикрада експлозивни набој
И убризгава семе што штекће уз прасак
Дишемо кратко али јасно
И доживљавамо ново буђење
Јурио те чопор црних паса
Сустизали те најмоћнији и насуровији
Давили те иза решетака и бетонских зидина
Рањавали твоје тело, откидали месо најгладнији
И одлазили бесни да трагају за новим пленом
Стизала си и ти оне што заостају
Тргала им по коју ногу
Пленила дивљаштвом и недопустивом безобзирношћу
Да би показала снагу достојну репутације
И убилачког нагона
Сада склупчана лежиш поред мене
Привилегована, топла, са осмехом без отворених усана
Изгледаш као да си вековима ту, стопљена са чаршафом
Безбедна, заштићена, склона поспаности
А ја ти лижем ожиљке
КОРАЦИ У СОБИ
Стојим го и избацујем последњи упљувак пре него што ћу себе частити цигаретом
Наслоњен на лавабо пратим како одлази са танким млазом воде
Као подмукла смрт што се повлачи пред мисијом живота
И чека прљаву ноћ да опет нападне
У полусну
На кревету лежи нага жена док јој талентован зрак светла црта линију бедара
Тврдих гузова
И сјајних бутина
Ослобођена стида окреће се ка северу и несвесно нуди емпиријски доживљај,тачно до зоне откуцаја свога срца
Затворених капака
Зрелог осмеха
На пуним уснама
Одбацујем цигарету слабијег жара од оног у мојим очима
Потпуно бесан, разума натопљеног њеним мирисима
Скачем и...
Грлим је нежно
Без иједног уједа
ОЧАЈАН НАЧИН ДА УМРЕМ
Стављен у сендвич од устајалог теста
Беспомоћно хватам ваздух
А плућа ми отказују послушност
Присиљена на потпун застој
Док губим свест кривим око у дупљи
Како би потражио милост од времешне госпе
Заузете гњечењем сопствених сиса
И претпоставком да уживам у томе
Моја глава је била између њих
ОПСЕНА
Траг се кретао дужицом ока и сишао у зеницу
Кроз њу је наставио песком Белих обала све до краја познатог света
Ту се примирио поред тебе док си спавала годинама
Полуотворених трепавица
Опрезом срне уплашене завијањем вукова и недвосмисленим страхом од силине њихових очњака
Ти, срно небеска
Онда се савио у круг као да си топлим уснама колена додиривала у жељи да оставиш ексцентричан отисак
Наставио, савладао Океан и са тобом стигао све до Танаја залива
Штитио те, пазио од ужаса и хрвао се са непогодама
Племенима дивљим, грамзивим
Што су се потом клањала
Пред лепотом твојом челом о земљу ударала
Твој траг покорни
Треће године смело се обрео у Тиберији, где струје плаве земљу и продиру у копно
А ветрови ковитлају, увлаче међу горске дамаре и брегове
Тражећи најжилавије отпоре и стење вековно истих телесних облика
Што плене дивљим бојама и маме те да вечност поседиш ту са божјим апостолима
Јер твој смех прави одроне
И таква се свиђаш Боговима
Остала си ту да тражиш најздравије траве природе, сунцем подржане
Лепоту своју да учиниш блиставо блиском
Додиривом
Послуживом
Трагу свом
ПРОВОЦИРАЊЕ ШОКА
Некако се тог дана Нептун нахерио и након краћег двоумљења одлучио да испровоцира неред у космосу
Мада су астролози, без крупних речи, најављивали овакав развој догађаја
Упоредив са оним из године нулте
Када су харали мали инсекти доминантни у сваком погледу
И зачаране биљке што су опонашале најлепше цвеће у врту плачљиве принцезе
Док си ти сигурним кораком газила миље устрептала од жеље и гигантских очекивања
А онда се нашла у наручју где се разум мерио на граме
Шашава од ерупције неслућене среће равне брижљивом зачећу
Што се ширилa кроз дамаре и својом коректношћу изазивалa сеизмолошке поремећаје
Утробе засићене осећањима најинтимнијег садржаја
Све док ти једна суза није преварила око и слетела низ образ
А земља се затресла и напокон стала
ПРСТЕН У КОВЕРТИ
Ваљао сам балване
Крчио прашуму
Заједно са герилом ратовао за правду
Пркосио цунамију и био бескућник
Вуцарао се боливијским пределима од којих је Бог дигао руке
И мислио да су иза мене све ватре пакла
Онда сам срео тебе
Твоје маске
И твој его
СЕВЕРНИ ВЕТАР
Дама са севера је хрупила дрско заједно са ветром
Пробила кожу, потргала ребра и угнездила се сасвим близу срца
И својим хладним дахом зауставила живот
Склупчана у фетус грејала се у сломљеном телу што је на крпену лутку личило
Све док се није отопила, заиграла
И сама постала део југа
Онда је упрла крхку снагу и гурнула крв кроз вене
Том исцрпљеном телу што љуби безусловно
И инаугурише у души новог домаћина
Њихов дах је замирисао на пролеће
Хитре потоке
Слободну птицу
Духовно васкрснуће
И црквени тамјан
Потом је дунуо хладан северни ветар...
...и сјебао, сјебао...
...бехар...
СКИЦЕ НА ТЛОЦРТУ
Сам,
раздрљених груди трчим уз реку у којој се утопио мој пријатељ Петрарка
Не желећи да плови у папирном чамцу са лажима изванредне осетљивости
Заборављајући себе пред њима
Узаврелог мозга
Заузет сећањем на ведру и узвишену лепоту што је господарила његовим мислима
Све док се исцрпљен није обрео у шуми горостасних људи који су му у танчине предочили истину
Опрезно,
мислим са мање жестине и крећем се, прецизно, последњим зраком сунца
Не бих ли на његовом крају нашао надчулно уточиште између два света
Тамо пронашао болесног и посрнулог бога
Како бих најзад променио стање из кога је све проистекло
Пошто сам племић и славан човек
Посрамљен,
мрштим се на осећања која трепере у дну мога срца
Где је становала љубав
Кавалирство
И част
Убрзавам,
помало уплашен од поремећеног дволичја и промуклих крикова што остадоше у сарам летњих чизама
Заједно са кратковидим патуљком усраних гаћа што преде стаклену вуну наместо памука
Знам
Убиће га промаја
СУСРЕТ У ПОДНОЖЈУ ТРЕНА
Војничка, вертикална линија се протеже низ твоју кичму
Кочи је по неки пршљен
Она се увија гипко
Плеше
Клизи неприметно
Одаје је траг
Као ловац у трави креће нагон за њом
Њуши мирисе, сабира осећаје
Осокољени осети убрзавају било
Надире слатко гушење
Онда се прикрада експлозивни набој
И убризгава семе што штекће уз прасак
Дишемо кратко али јасно
И доживљавамо ново буђење
| pjesme..cirilica.pdf |
BAT DIVLJIH TABANA
Jurio te čopor crnih pasa
Sustizali te najmoćniji i nasuroviji
Davili te iza rešetaka i betonskih zidina
Ranjavali tvoje telo, otkidali meso najgladniji
I odlazili besni da tragaju za novim plenom
Stizala si i ti one što zaostaju
Trgala im po koju nogu
Plenila divljaštvom i nedopustivom bezobzirnošću
Da bi pokazala snagu dostojnu reputacije
I ubilačkog nagona
Sada sklupčana ležiš pored mene
Privilegovana, topla, sa osmehom bez otvorenih usana
Izgledaš kao da si vekovima tu, stopljena sa čaršafom
Bezbedna, zaštićena, sklona pospanosti
A ja ti ližem ožiljke
KORACI U SOBI
Stojim go i izbacujem poslednji upljuvak pre nego što ću sebe častiti cigaretom
Naslonjen na lavabo pratim kako odlazi sa tankim mlazom vode
Kao podmukla smrt što se povlači pred misijom života
I čeka prljavu noć da opet napadne
U polusnu
Na krevetu leži naga žena dok joj talentovan zrak svetla crta liniju bedara
Tvrdih guzova
I sjajnih butina
Oslobođena stida okreće se ka severu i nesvesno nudi empirijski doživljaj,tačno do zone otkucaja svoga srca
Zatvorenih kapaka
Zrelog osmeha
Na punim usnama
Odbacujem cigaretu slabijeg žara od onog u mojim očima
Potpuno besan, razuma natopljenog njenim mirisima
Skačem i...
Grlim je nežno
Bez ijednog ujeda
OČAJAN NAČIN DA UMREM
Stavljen u sendvič od ustajalog testa
Bespomoćno hvatam vazduh
A pluća mi otkazuju poslušnost
Prisiljena na potpun zastoj
Dok gubim svest krivim oko u duplji
Kako bi potražio milost od vremešne gospe
Zauzete gnječenjem sopstvenih sisa
I pretpostavkom da uživam u tome
Moja glava je bila između njih
OPSENA
Trag se kretao dužicom oka i sišao u zenicu
Kroz nju je nastavio peskom Belih obala sve do kraja poznatog sveta
Tu se primirio pored tebe dok si spavala godinama
Poluotvorenih trepavica
Oprezom srne uplašene zavijanjem vukova i nedvosmislenim strahom od siline njihovih očnjaka
Ti, srno nebeska
Onda se savio u krug kao da si toplim usnama kolena dodirivala u želji da ostaviš ekscentričan otisak
Nastavio, savladao Okean i sa tobom stigao sve do Tanaja zaliva
Štitio te, pazio od užasa i hrvao se sa nepogodama
Plemenima divljim, gramzivim
Što su se potom klanjala
Pred lepotom tvojom čelom o zemlju udarala
Tvoj trag pokorni
Treće godine smelo se obreo u Tiberiji, gde struje plave zemlju i prodiru u kopno
A vetrovi kovitlaju, uvlače među gorske damare i bregove
Tražeći najžilavije otpore i stenje vekovno istih telesnih oblika
Što plene divljim bojama i mame te da večnost posediš tu sa božjim apostolima
Jer tvoj smeh pravi odrone
I takva se sviđaš Bogovima
Ostala si tu da tražiš najzdravije trave prirode, suncem podržane
Lepotu svoju da učiniš blistavo bliskom
Dodirivom
Posluživom
Tragu svom
PROVOCIRANJE ŠOKA
Nekako se tog dana Neptun naherio i nakon kraćeg dvoumljenja odlučio da isprovocira nered u kosmosu
Mada su astrolozi, bez krupnih reči, najavljivali ovakav razvoj događaja
Uporediv sa onim iz godine nulte
Kada su harali mali insekti dominantni u svakom pogledu
I začarane biljke što su oponašale najlepše cveće u vrtu plačljive princeze
Dok si ti sigurnim korakom gazila milje ustreptala od želje i gigantskih očekivanja
A onda se našla u naručju gde se razum merio na grame
Šašava od erupcije neslućene sreće ravne brižljivom začeću
Što se širila kroz damare i svojom korektnošću izazivala seizmološke poremećaje
Utrobe zasićene osećanjima najintimnijeg sadržaja
Sve dok ti jedna suza nije prevarila oko i sletela niz obraz
A zemlja se zatresla i napokon stala
PRSTEN U KOVERTI
Valjao sam balvane
Krčio prašumu
Zajedno sa gerilom ratovao za pravdu
Prkosio cunamiju i bio beskućnik
Vucarao se bolivijskim predelima od kojih je Bog digao ruke
I mislio da su iza mene sve vatre pakla
Onda sam sreo tebe
Tvoje maske
I tvoj ego
SEVERNI VETAR
Dama sa severa je hrupila drsko zajedno sa vetrom
Probila kožu, potrgala rebra i ugnezdila se sasvim blizu srca
I svojim hladnim dahom zaustavila život
Sklupčana u fetus grejala se u slomljenom telu što je na krpenu lutku ličilo
Sve dok se nije otopila, zaigrala
I sama postala deo juga
Onda je uprla krhku snagu i gurnula krv kroz vene
Tom iscrpljenom telu što ljubi bezuslovno
I inauguriše u duši novog domaćina
Njihov dah je zamirisao na proleće
Hitre potoke
Slobodnu pticu
Duhovno vaskrsnuće
I crkveni tamjan
Potom je dunuo hladan severni vetar...
...i sjebao, sjebao...
...behar...
SKICE NA TLOCRTU
Sam,
razdrljenih grudi trčim uz reku u kojoj se utopio moj prijatelj Petrarka
Ne želeći da plovi u papirnom čamcu sa lažima izvanredne osetljivosti
Zaboravljajući sebe pred njima
Uzavrelog mozga
Zauzet sećanjem na vedru i uzvišenu lepotu što je gospodarila njegovim mislima
Sve dok se iscrpljen nije obreo u šumi gorostasnih ljudi koji su mu u tančine predočili istinu
Oprezno,
mislim sa manje žestine i krećem se, precizno, poslednjim zrakom sunca
Ne bih li na njegovom kraju našao nadčulno utočište između dva sveta
Tamo pronašao bolesnog i posrnulog boga
Kako bih najzad promenio stanje iz koga je sve proisteklo
Pošto sam plemić i slavan čovek
Posramljen,
mrštim se na osećanja koja trepere u dnu moga srca
Gde je stanovala ljubav
Kavalirstvo
I čast
Ubrzavam,
pomalo uplašen od poremećenog dvoličja i promuklih krikova što ostadoše u saram letnjih čizama
Zajedno sa kratkovidim patuljkom usranih gaća što prede staklenu vunu namesto pamuka
Znam
Ubiće ga promaja
SUSRET U PODNOŽJU TRENA
Vojnička, vertikalna linija se proteže niz tvoju kičmu
Koči je po neki pršljen
Ona se uvija gipko
Pleše
Klizi neprimetno
Odaje je trag
Kao lovac u travi kreće nagon za njom
Njuši mirise, sabira osećaje
Osokoljeni oseti ubrzavaju bilo
Nadire slatko gušenje
Onda se prikrada eksplozivni naboj
I ubrizgava seme što štekće uz prasak
Dišemo kratko ali jasno
I doživljavamo novo buđenje
Jurio te čopor crnih pasa
Sustizali te najmoćniji i nasuroviji
Davili te iza rešetaka i betonskih zidina
Ranjavali tvoje telo, otkidali meso najgladniji
I odlazili besni da tragaju za novim plenom
Stizala si i ti one što zaostaju
Trgala im po koju nogu
Plenila divljaštvom i nedopustivom bezobzirnošću
Da bi pokazala snagu dostojnu reputacije
I ubilačkog nagona
Sada sklupčana ležiš pored mene
Privilegovana, topla, sa osmehom bez otvorenih usana
Izgledaš kao da si vekovima tu, stopljena sa čaršafom
Bezbedna, zaštićena, sklona pospanosti
A ja ti ližem ožiljke
KORACI U SOBI
Stojim go i izbacujem poslednji upljuvak pre nego što ću sebe častiti cigaretom
Naslonjen na lavabo pratim kako odlazi sa tankim mlazom vode
Kao podmukla smrt što se povlači pred misijom života
I čeka prljavu noć da opet napadne
U polusnu
Na krevetu leži naga žena dok joj talentovan zrak svetla crta liniju bedara
Tvrdih guzova
I sjajnih butina
Oslobođena stida okreće se ka severu i nesvesno nudi empirijski doživljaj,tačno do zone otkucaja svoga srca
Zatvorenih kapaka
Zrelog osmeha
Na punim usnama
Odbacujem cigaretu slabijeg žara od onog u mojim očima
Potpuno besan, razuma natopljenog njenim mirisima
Skačem i...
Grlim je nežno
Bez ijednog ujeda
OČAJAN NAČIN DA UMREM
Stavljen u sendvič od ustajalog testa
Bespomoćno hvatam vazduh
A pluća mi otkazuju poslušnost
Prisiljena na potpun zastoj
Dok gubim svest krivim oko u duplji
Kako bi potražio milost od vremešne gospe
Zauzete gnječenjem sopstvenih sisa
I pretpostavkom da uživam u tome
Moja glava je bila između njih
OPSENA
Trag se kretao dužicom oka i sišao u zenicu
Kroz nju je nastavio peskom Belih obala sve do kraja poznatog sveta
Tu se primirio pored tebe dok si spavala godinama
Poluotvorenih trepavica
Oprezom srne uplašene zavijanjem vukova i nedvosmislenim strahom od siline njihovih očnjaka
Ti, srno nebeska
Onda se savio u krug kao da si toplim usnama kolena dodirivala u želji da ostaviš ekscentričan otisak
Nastavio, savladao Okean i sa tobom stigao sve do Tanaja zaliva
Štitio te, pazio od užasa i hrvao se sa nepogodama
Plemenima divljim, gramzivim
Što su se potom klanjala
Pred lepotom tvojom čelom o zemlju udarala
Tvoj trag pokorni
Treće godine smelo se obreo u Tiberiji, gde struje plave zemlju i prodiru u kopno
A vetrovi kovitlaju, uvlače među gorske damare i bregove
Tražeći najžilavije otpore i stenje vekovno istih telesnih oblika
Što plene divljim bojama i mame te da večnost posediš tu sa božjim apostolima
Jer tvoj smeh pravi odrone
I takva se sviđaš Bogovima
Ostala si tu da tražiš najzdravije trave prirode, suncem podržane
Lepotu svoju da učiniš blistavo bliskom
Dodirivom
Posluživom
Tragu svom
PROVOCIRANJE ŠOKA
Nekako se tog dana Neptun naherio i nakon kraćeg dvoumljenja odlučio da isprovocira nered u kosmosu
Mada su astrolozi, bez krupnih reči, najavljivali ovakav razvoj događaja
Uporediv sa onim iz godine nulte
Kada su harali mali insekti dominantni u svakom pogledu
I začarane biljke što su oponašale najlepše cveće u vrtu plačljive princeze
Dok si ti sigurnim korakom gazila milje ustreptala od želje i gigantskih očekivanja
A onda se našla u naručju gde se razum merio na grame
Šašava od erupcije neslućene sreće ravne brižljivom začeću
Što se širila kroz damare i svojom korektnošću izazivala seizmološke poremećaje
Utrobe zasićene osećanjima najintimnijeg sadržaja
Sve dok ti jedna suza nije prevarila oko i sletela niz obraz
A zemlja se zatresla i napokon stala
PRSTEN U KOVERTI
Valjao sam balvane
Krčio prašumu
Zajedno sa gerilom ratovao za pravdu
Prkosio cunamiju i bio beskućnik
Vucarao se bolivijskim predelima od kojih je Bog digao ruke
I mislio da su iza mene sve vatre pakla
Onda sam sreo tebe
Tvoje maske
I tvoj ego
SEVERNI VETAR
Dama sa severa je hrupila drsko zajedno sa vetrom
Probila kožu, potrgala rebra i ugnezdila se sasvim blizu srca
I svojim hladnim dahom zaustavila život
Sklupčana u fetus grejala se u slomljenom telu što je na krpenu lutku ličilo
Sve dok se nije otopila, zaigrala
I sama postala deo juga
Onda je uprla krhku snagu i gurnula krv kroz vene
Tom iscrpljenom telu što ljubi bezuslovno
I inauguriše u duši novog domaćina
Njihov dah je zamirisao na proleće
Hitre potoke
Slobodnu pticu
Duhovno vaskrsnuće
I crkveni tamjan
Potom je dunuo hladan severni vetar...
...i sjebao, sjebao...
...behar...
SKICE NA TLOCRTU
Sam,
razdrljenih grudi trčim uz reku u kojoj se utopio moj prijatelj Petrarka
Ne želeći da plovi u papirnom čamcu sa lažima izvanredne osetljivosti
Zaboravljajući sebe pred njima
Uzavrelog mozga
Zauzet sećanjem na vedru i uzvišenu lepotu što je gospodarila njegovim mislima
Sve dok se iscrpljen nije obreo u šumi gorostasnih ljudi koji su mu u tančine predočili istinu
Oprezno,
mislim sa manje žestine i krećem se, precizno, poslednjim zrakom sunca
Ne bih li na njegovom kraju našao nadčulno utočište između dva sveta
Tamo pronašao bolesnog i posrnulog boga
Kako bih najzad promenio stanje iz koga je sve proisteklo
Pošto sam plemić i slavan čovek
Posramljen,
mrštim se na osećanja koja trepere u dnu moga srca
Gde je stanovala ljubav
Kavalirstvo
I čast
Ubrzavam,
pomalo uplašen od poremećenog dvoličja i promuklih krikova što ostadoše u saram letnjih čizama
Zajedno sa kratkovidim patuljkom usranih gaća što prede staklenu vunu namesto pamuka
Znam
Ubiće ga promaja
SUSRET U PODNOŽJU TRENA
Vojnička, vertikalna linija se proteže niz tvoju kičmu
Koči je po neki pršljen
Ona se uvija gipko
Pleše
Klizi neprimetno
Odaje je trag
Kao lovac u travi kreće nagon za njom
Njuši mirise, sabira osećaje
Osokoljeni oseti ubrzavaju bilo
Nadire slatko gušenje
Onda se prikrada eksplozivni naboj
I ubrizgava seme što štekće uz prasak
Dišemo kratko ali jasno
I doživljavamo novo buđenje
| pjesme...latinica.pdf |
|
|
.
Copyright © 2014 DIOGEN pro culture magazine & Sabahudin Hadžialić
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: contact_editor@diogenpro.com;
Narudžbe/Order: orderyourcopy@diogenpro.com
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: contact_editor@diogenpro.com;
Narudžbe/Order: orderyourcopy@diogenpro.com
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina