|
NA LISTI Od 04.8.2010.g. /
LISTED SINCE August 4th, 2010 among leading European magazines: 
|
All Rights Reserved
Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić, MSc Sarajevo & Bugojno, Bosnia and Herzegovina MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI... WE ARE UNIFYING DIVERSITIES |
|
Preporuka za 2014 - Narudžba knjiga / Purchasing of the books / Bücher bestellen
|
|
|
|
|
Gordana Vlajić, Pančevo, Srbija
.
|
| ||||
VILLA AMIRA, Street Ante Starčevića 33,
|
LP vinyl sell from
|
|
Beznađe sudbine
Opstojnost odlučnosti unutar toka svijesti kao odraz sopstvenih usmjerenja unutar pretpostavki mogućih traženja. Čega? Valjanih želja ka smirenju bitka u susretu sa scilama i haribdama nametnutih života. Da, množinom življenja jednini teži. I kada se, umorna, sruši u tkivo tuđih nadanja, istkana svijest vidi pjesmu. Kakvu? Onu "boje medne slasti/po njenim bedrima", plutajući po beznađu sudbine. Ne samo svoje. Riječ urednika Sabahudin Hadžialić 08.7.2013. |
Hopelessness of fate
Viability of the determination within the stream of consciousness as a reflection of her own directions within the assumptions of possible seeking. Of what? Legitimate desires towards the calming down of the being encountering with Scylla and Charybdis of the imposed lives. Yes, with the multiplicity of the living she is striving towards singular. And when she, tired, fell into the fabric of others' hopes, woven consciousness sees the poem. Which kind? That "color of the honey sweetness/ over her thighs," floating around the hopelessness of fate. Not only her own. Editor's word Sabahudin Hadžialić 08.7.2013. |
|
VIDELA SAM PESMU
Kada si prešao preko moga dvorišta Otisak tvoga tabana ostao je u travi. Polegao si je mladu, bosim stopalima. I videla sam pesmu. Kada si odlazio preskačući potok, Voda je obrisala potpis tvojih prstiju, Kojima si okrznuo obalu. Netaknutu. I videla sam tugu. JEDNOM, DEVOJČICE MOJA /Dve kafice u “Burger Kingu”, uz auto-put, negde iza Minhena, 1996./ Ispričaću Ti jednom Devojčice moja Priču o Koži Boje Bagremovog Meda Priču bez Kraja i bez Početka Odaću Ti tada (kada Ti grudi budu uzimale oblik mlade breskve) kako sam Jauk pretvarala u Osmeh A Osmeh u Krik A Krik u Ništa 59 Pa onda Ništa u Ipak. U Sutra. Koje mi Danas ne bi vredelo bez Tebe. Razlog Mimoišla sam se s Mojim Čovekom. Pokušavala sam da Mu prepoznam korak, među neznancima. Ali svi su donosili Istovetan bat obećanja. Današnja vest Desilo se. Zamotali su me. I to histerično! u jeftinu hartiju žutih novina. Sedim umazana grafitnom bojom koja se ne skida a ostavlja tragove koje, može sprati samo suton posmatran u dokolici. Kada budemo ponovo Isprljala sam dlanove puzeći. Primećuješ, taman kada sam mogla biti sasvim srećna sa tobom, ja sam ostarila. Zato ću samo Tebe voleti. Ali ne sad. Posle. Kada budemo ponovo. Jedan grad Bio jednom jedan grad I u gradu mnogo kuća. U većini kuća četvrtast sto. Na stolovima mušeme. Na mušemama suve ruke Koje pridržavaju čela. Nabrana čela Tihih žena Koje strpljivo Čekaju sopstvenu smrt Pogledom u kojem se Jasno vidi jedino kare od mušema. Zlatna prašina Ja sam zlatna prašina po štali. Čučim u bačvi da me ne Rasprši vetar. Obavijam svoj okot Na postelji od iluzija. Ne. Ja sam štala Po kojoj je zlatna prašina. Pravim slike od balege, Brabonjam reči. Zbog rime i pleve. Ostavićemo vrata otvorena Učini nešto. Skloni obećanja sa mog lica. Raspaši me od očekivanja. Počešljaj svoju neodlučnost. Jednostavno dođi. Otkopčaj mi haljinu. Oliži me lagano niz kičmu I odvedi me. Ostavićemo vrata otvorena. Neka nas nađu. Ionako nikoga ne vidim. Žmurim od kad te žudim. Kratka pesma o prstima veštim da ispletu tananu mrežu požude od svilenih niti radosnog iščekivanja, o prstima koji mi dodiruju kožu najputenijom čarolijom od koje dišem bezdah, od koje me udišeš, od koje postaješ čvrst i napet, od koje ulaziš u mene, od koje postajem vruća i žmurim da bih ponovo i ponovo i ponovo videla kako si toliko u meni da od mene – meni – ništa ne ostane Naslov imam. Kako se živi sadržaj? Razodeni me Razodeni me Sasvim I oslobodi me Taštine Koja mi sapinje grudi Pa ne mogu duboko da Te Udahnem. Kažiprstom Lagano svuci Sa mene Strahove, Tako, jedna pa druga noga Da me ne Ometaju u hodu Kada ti dolazim. Zatomi Jezikom Moju sebičnost Da mi ne mine rešenost Da te delim Da mi se ne otme odlučnost Da oprostim tvoju iskrenost. Slika koja se lista Noć je i nije. Novembar tek začet u zenici. Bremeniti sag zlatnog lišća umorno diše pod bojažljivom mesečinom. Park na kraju grada. Lagano korača mlad čovek šakama pridržavajući raskrečene listove sveske, čuvajući note da se ne razlete. Kraj njega, Šuškavim pokretima plovi devojčica. U roze kaputiću po kojem je vešta švalja rasula zvezde. Mladi čovek pevuši. Vetra ima i nema. Devojčica prati arije lista i lišća. Ljudi prolaze. Sa rukama u džepnim ponorima I skakutavim repićem Boje jesenjeg saga ona zamiče stazom u januar, utapajući se u obezbojena svitanja. Posle će da zaboravi detinjstvo. Biće leto. Uspomena će da zjapi. Sa zida sobe. Uramljena mukom. Prikucana nesanicama. Takvu je sliku možda videla. Jutro je i nije. Novi novembar u njenoj jastučnici. Lagano diše mlad čovek golim prsima pridržavajući njene strahove i snove. − Čuvam ih, da se ne razlete, šapuće mladi čovek. I pevuši, slažući tonove boje medne slasti po njenim bedrima. Vetra ima i nema, reći će. Dlanovima će napraviti strehu nad njenim kapcima. Mlada žena će ga pogledati, a onda će otvoriti usne arijama Lista i lišća. Ljudi neka prolaze. Buket Dopusti mi Da se zakitim Tvojom ljubavnom pesmom u boji. Da uprtim tvoju ružičastu snagu Koju sa lasnooranž osmehom U kafenim očima Čuvaš laticama svog lila imena. Dozvoli mi Da se okitim Belim ljiljanom Iz tvoje bele bašte I ne reci mi da belo ne postoji. Prećuti mi da ćeš do noći svenuti Hoću da verujem Da ćeš se belim jutrima rascvetavati U našoj ljubavnoj pesmi u boji. Večni život - Mojoj voljenoj supruzi… …koja je bila Moja snaga Moja svetlost Ljubav mog života kako ću dalje bez nje… Leleče čovek Nepoznat U čitulji Pod fotografijom Pokojnice Koju upoznajemo. Bog te, moje li radosti! Pa ja nikada neću umreti. Nema muža Nema leleka Nema slike Lišće i omče Da nema vihora zaborava Krošnjama bi se Umesto lišća Njihale omče. Da nema vetra oprosta krvavim morima plutale bi lađe beznađa. Izložba besed
(O poeziji Gordane Vlajić) Ob prvih prevodih poezije Gordane Vlajić, zrele, uveljavljene srbske pesnice, so se mi velikokrat v misli vpletali verzi slovenske pesnice in pisateljice Berte Bojetu, iz zbirk Žabon in Prizori iz hiše Karlestin. Ne da bi poskušal enačiti in vleči vzporednice, vendar je podobnost vsebinska in slogovna, osupljiva. Vlajićeve pesmi so raznolike po tematiki, slogu in ritmu. V pesmih , Videla sem pesem, Sprehod, Enkrat, deklica moja, je melanholična, ko se vrača v bližnjo preteklost, pesmi so navidezno preproste in berljive, zajemajo iz spomina na svoje najbližje, dogodke ki so pustili sledove v njenem življenju. Ta navidezna preprostost in berljivost se razblini v pesmih, Čepeti, Mesto, Slika, ki jo lahko prelistaš. Gre gre za pesmi – slike, v njih je čutiti glasbo, ki je neposredno omenjena. Kot bi opazoval album besed, kot bil bil na razstavi impresionističnih slik. Preskoki, raztrganost, a vendar zaključen krog in sporočilnost. Posamezni lirični pasusi, opisi narave, prehodi letnih časov, dneva in noči, so kot poteze čopiča na platnu. Tretji, najmočnejši izpovedno, erotični naboj v pesmih, Željno, Slečena, Šopek, Kratka pesem o spretnih prstih…pa je tisti presežek, ki preko ženske pisave, pa naj zveni še tako stereotipno, pokaže na globoko prepad, na nemoč premagati razdalje telesa med moškim in žensko. Pesmi so kot odprte rane, boleče, žarijo v svoji trpki bolečini. Redko jih najdemo tako v slovenski, kot tudi v evropski poeziji. Gordana Vlajić je pesnica, ki nas očara z Albumom besed. Njen verz je prepoznaven, dišeč in ljubeč do tistih, ki se potopijo vanj. Franjo Frančič 
|
Prevod na slovenački jezik: Franjo Frančič
VIDELA SEM PESEM Ko si prečkal moje dvorišče Odtis tvojega podplata je ostal v travi, mlado si jo polegel, z bosim stopalom. In videla sem pesem. Odhajal si, preskočil potok, voda je obrisala podpis tvojih prstov, z njimi si oplazil obalo. Nedotaknjeno. In videla sem žalost Sprehod Škoda Ker ne znamo prepoznati trenutek Ko življenje Izkaže nam minljivost Še več takrat nam zdi struga najširša. Brzice so igrive In mi jih vse bolj vešče Premagujemo. Obupani V zgroženosti hitimo z našimi neizživetimi strastmi namesto da bi takrat upočasnili Da bi upočasnili korak Nekje z roba Kjer je reka plitva Da bi prisluhnili jutru In opazovali ptice Enkrat deklica moja (Dve kavici v King Burgerju ob avtocesti nekje blizu…) Povem Ti Enkrat Deklica Moja Zgodbo o Barvi Kože Akacijevega Meda Zgodbo brez konca In brez Začetka Takrat ti bom Zaupala ( ko bodo imele tvoje prsi obliko mladih breskev ) Kako sem Strah Spreminjala v nasmeh In Nasmeh V Krik In Krik V Nič In potem Nič V Morda Ki mi Danes ne bi nič pomenilo brez Tebe Razlog Zgrešila sem se z Mojim Človekom. Poskušala sem prepoznati Njegov korak, med neznanci. Samo vsi so prinašali enako votle obljube. Današnja novica Zgodilo se je. Zavili so me! In to histerično! V poceni časopis rumenih novic. Sedim umazana s tiskarsko barvo, ki je ne morem sprati s sebe, a za vedno pušča sledove zbirše jih lahko le zamah, ko zmoreš pogledati iz distance. Ko bova znova Umazala sem si dlani plazeča se, Si opazil, ravno takrat, ko bi lahko bila srečna s teboj, sem se postarala. Zato bom ljubila samo tebe. Samo ne zdaj. Potem. Ko bova znova. MESTO Nekoč je bilo mesto. In v mestu veliko hiš. V večini hiš štirioglate mize. Na mizah povoščeno platno. Na povoščenem platnu suhe roke Ki podpirajo obraze. Zgubane obraze Tihih žensk Ki potrpežljivo Čakajo lastno smrt S pogledom Ki jasno vidi lubje iz povoščenega platna. ČEPETI Zlati prah sem v hlevu. Čepim v sodu, da me ne Razpiha veter. Zavijem se z obročem Na postelji iluzij. Ne. Jaz sem hlev Ki je prekrit z zlatim prahom. Ustvarjam slike iz podlosti. Mrmram besede. Zaradi rim in plevela. ŽELJNO Naredi kaj! Umakni obljube iz mojega obraza Razpihaj me od pričakovanja. Počeši mojo neodločnost. Enostavno pridi. Odpni mi obleko. Počasi me poliži po hrbtenici. In odpelji me. Pusti vrata odprta. Naj naju najdejo. Tako ali tako nikogar ne vidim. Mižim od kar sem te željna. KRATKA PESEM O SPRETNIH PRSTIH, KI SPLETEJO MREŽO STRASTI IN POŽELJENJA IZ SVILENIH NITI VESELEGA PRIČAKOVANJA, O PRSTIH KI SE DOTIKAJO MOJE KOŽE V NAJSLAJŠI ČAROVNIJI, KO OSTANEM BREZ ZRAKA, KO TI POSTANEŠ MOČEN IN NABREKEL, KO GREŠ VAME, KO POSTANEM VROČA IN MIŽIM, DA BI ŠE ENKRAT IN ŠE ENKRAT IN ŠE ENKRAT, DA BI VIDELA KOLIKO TE JE V MENI, DA OD MENE - MENI – NIČ NE OSTANE Naslov imam. Kako je živeti vsebino. SLEČENO Sleci me Vso In osvobodi me Dediščine Ki me duši v prsih In ne morem globoko Vdihniti. S kazalcem Počasi sleči Z mene Strahove Ja, tako, ena noga, pa druga noga Da me ne Motijo Pri hoji Ko prihajam k tebi. Zatri me Z jezikom Mojo sebičnost Da me ne mine Odločnost Da bi te delila Da me ne ugrabi odločnost Da oprostim tvojo iskrenost. Slika, ki jo lahko prelistaš Noč je in je ni. November šele rojen v zenici očesa. Barvita odeja zlatega listja utrujeno diha pod sramežljivo mesečino. Park na koncu mesta. Počasni koraki mladega moškega, ki v pesteh drži razmršene liste zvezka, tako hrani note, da se ne razletijo. Poleg njega, v šumečih kretnjah pluje deklica. V roza plaščku po katerem je vešča šivilja razsula zvezde. Mladi moški prepeva. Veter je in ga ni. Deklica spremlja melodije listov in listja. Ljudje hodijo mimobežno. Z rokami globoko v žepih, s poskakujočim repkom. Barve jesenske preproge, se zamaknejo s stezo v januar ko se utapljajo v brezbarvne zore. Potem bo, pozabila na otroštvo. Leto bo. Spomin bo odmeval. Z zidov sobe. V okvirih bolečine. Pribita z nespečnostjo. Tako sliko je mogoče videla. Jutro je in ga ni. Novi november v njenem vzglavniku . Mladi moški počasi diha. golih prstov drži njene strahove in sanje. - Varujem jih, da se ne razletijo, šepeta mladi moški. In prepeva zlaga odtenke barve medenih slasti po njenih bedrih. Veter je in ga ni. Z dlanmi bo naredil streho nad njenimi vekami. Mlada ženska ga bo pogledala, nato bo razprla ustnice v arijah Liszta in listja. Ljudje naj hodijo mimo. Šopek Dovoli mi Da se okrasim S tvojo ljubezensko pesmijo v barvah. Da si oprtam tvojo rožnato moč Ki jo z oranžnim nasmehom V kavinih očeh Hraniš z deščicami svojega vijoličnega imena. Dovoli mi Da se okrasim z lilijo Iz tvoje bele domačije Ne reci da bela ne obstaja. Zamolči mi, da oveniš preko noči Rada bi verjela Da se boš ob belih jutrih razcvetel V najini pesmi v barvah. ČRNO IN BELO - Moji ljubi sporogi, ki je bila Moja moč Moja svetloba Ljubezen mojega življenja kako bom zdaj brez nje… Človek nesrečni Neznan V osmrtnici Pod fotografijo pokojnice ki jo spoznavamo. O Bog, te moje radosti! Pa saj nikoli ne bom umrla. Ni moža Ni nesreče Ni slike Ni osmrtnice. Listje in zanke Če ne bi bilo viharjev pozabe V krošnjah se bi Namesto listja Zibale zanke. Če ne bi bilo vetra oproščanja po krvavem morju plavale bi ladje brezupa. |
|
| ||||||||||||
Giorgio Bolla from Italy - on the left) and Editor in chief of DIOGEN pro culture magazine, Sabahudin Hadzialic at Svrzo house (Museum Sarajevo) during 3. Poetry marathon on 21.3.2013.
.
Copyright © 2014 DIOGEN pro culture magazine & Sabahudin Hadžialić
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: contact_editor@diogenpro.com;
Narudžbe/Order: orderyourcopy@diogenpro.com
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: contact_editor@diogenpro.com;
Narudžbe/Order: orderyourcopy@diogenpro.com
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
