|
NA LISTI Od 04.8.2010.g. /
LISTED SINCE August 4th, 2010 among leading European magazines: 
|
All Rights Reserved
Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić, MSc Sarajevo & Bugojno, Bosnia and Herzegovina MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI... WE ARE UNIFYING DIVERSITIES |
|
Preporuka za 2014 - Narudžba knjiga / Purchasing of the books / Bücher bestellen
|
|
|
|
|
Ilir Muharremi, Priština, Kosovo*
Rođen 26.6.1983 u Peći. Osnovnu školu je završio u Prištini a srednju Umetničku školu u Peći. Diplomirao je 2004 na Fakultetu Umetnosti u Pristini odsek-gluma u klasi profesora Luan Daka. Posle diplomiranja je angažovan u nekoliko predstava: “Veliko iskušenje” autora Nebi Islami, “Dvanesta noć” – Šekspir, “Prljave ruke” – Sartr, “Ženska škola”- Molier, itd. Godine 2007. sa predstavom “Kosovski Van Gogh” je magistrirao-odsek dramaturgija u Prištini. Tri godine kasnije, 2010. godine je doktorirao sa temom: “Ekspresionizam, absurd, ekzistencializam i ludost: cetiri albanske drame\predstave” na Filoloskom Fakultetu “Kirilo i Metodije” u Skoplju. Aktivno se bavi glumom, piše poeziju, dramska dela, diskusije i kritike za drame, pozorište, film, figurativnu umetnost, konceptualnu umetnost, itd. Ilir Muharremi svojom posebnom aktivnošću pokazuje interes za vizuelnu umetnost i filozofiju i on piše kritike i članke različitog karaktera. U tim clancima piše o slikarstvu, skulpturi i filozofiji. Sa tom aktivnošću se uočava afinitet autora prema umetnosti, slikarstvu- slikarima: I Kodra, A.Paci, M. Mulliqi itd. Ili strani slikari: S. Dali, P. Pikaso, A. Modiljani, ali i o glavnom delu Da Vincija - “Mona Liza”. Tom delu naučnog stvaralaštva pripadaju i članci koji se odnose na skulpturu.
Kada govorimo o filozofskom stvaralastvu, izdvajaju se članci o ličnostima: Friedrich Nietzche i Zan Pol Sartr.
Autor je tri knjige: “Đavo u mom gradu” (1996), “Poslednja vrata ludila” (2003), “Kosovski Van Gogh” (2010).
Trenutno radi kao profesor na Fakultetu za Obrazovanje u Prištini.
*without prejudice to positions on status / is in line with UNSCR 1244 and ICJ opinion on declaration of independence
Kada govorimo o filozofskom stvaralastvu, izdvajaju se članci o ličnostima: Friedrich Nietzche i Zan Pol Sartr.
Autor je tri knjige: “Đavo u mom gradu” (1996), “Poslednja vrata ludila” (2003), “Kosovski Van Gogh” (2010).
Trenutno radi kao profesor na Fakultetu za Obrazovanje u Prištini.
*without prejudice to positions on status / is in line with UNSCR 1244 and ICJ opinion on declaration of independence
VILLA AMIRA, Street Ante Starčevića 33,
|
LP vinyl sell from
|
|
KREATIVNOST INTERAKCIJE
"Kreativno mišljenje je tema koja se nalazi između psihologije saznanja i psihologije umjetnosti, zato što povezuje dva udaljena predmeta - mišljenje i kreativnosti"(1). Upravo, unutar manipulacije (pozitivne, naravno) između patnje i estetike, Ilir Muharremi, kreativnošću interakcije realizira sopstvene poetske vizije. U konstantnoj, vanvremenskoj borbi i potrazi za smislom i ljubavi. Koja je za njega laž, ali idealna...Margaritas ante portas XXI vijeku dok poetika izranja iz duha i tijela ovoga mladog čovjeka. Pred njim nisu samo problemi ovozemaljske prirode već i oni, kako rekoh, čudni nagovještaji rješavanja problema smislene patnje, ne samo njegove. Zar ne? Riječ urednika Sabahudin Hadžialić 12.6.2013. ------------------------------------ 1 - Dr. Bojana Škorc "Kreativnost u interakciji", str.17. (IK MostArt, Zemun, Srbija, 2012.) |
CREATIVITY OF THE INTERACTION
"Creative thinking is a topic that lies between the psychology of knowledge and the psychology of art, because it connects two distant objects - thinking and creativity"(1). Precisely, within the manipulation (positive one, of course) between suffering and aesthetics, Ilir Muharremi, through the creativity of the interaction realizes his own poetic vision. In the constant, timeless struggle and search for meaning and love. Which for him is a lie, but an ideal one ... Margaritas ante Portas for the XXI century as poetry emerges from the body and soul of this young man. In front of him are not only of this world problems, but the ones, as I said, strange allusions of problem solving of the meaningful suffering, not just his. Isn't it? Editor's word Sabahudin Hadžialić 12.6.2013. ------------------------------------ 1 - Dr. Bojana Škorc "Creativity in the interaction," p.17. (IK MostArt, Zemun, Serbia, 2012.) |
Zašto sam, gde sam bio
Da li sam sam sav
da li sam samo sada
zašto sam
gde sam bio
Da bih bio sada
zašto sam sada budan
a ne ranije
ja sam rezultat nalaženja
Ili sam početnik?
trebalo je da budem
rezultat sam patnje, bolesti
rezultat trenutka
oko trenutka u trenutak
moja sudbina u meni
odredili su me , sada definišem
Egipćankla je poezija
isto kao život obavijen enigmom
Ima sve, a u stvari nema ništa
potoni u život, smrti, večnosti nigde
Ko piše
ljudi nas osuđuju
mi ne shvatamo
oni razumeju
na samom početku znaju šta mislimo
slabi smo, obavijeni maglom, slom dobijamo vlast
savest kaže da igra suviše zagonetni rečnik
Enigmatika za nas i za ludake !
Vreme jača snagu, izjednačava vrednosti
Ne postoji vreme za pesnike, za pijanice za mrtve
takmičimo se, sastajemo se da bi pobedili
Odmeravanje, nema slobode, godine ništavila a duše pune.
Sloboda, nema slobode, pojavljuju se pravila
Um ne daje ključni odgovor!?
Telo se raspada, stari,
savršena duša igra igru duhova enigmatik
potčinjavanje trenutku, to je istina
telo staro milijardama godina
Koje ne zna ni da piše, ali me neko piše...
ja samo slušam ono što je trebalo pisati...
Galaksija se čuva u mojoj glavi
sećam se Eshila, Sofokla
liče više na antičko sećanje između tragedije i osmeha
nastavlja da piše kao da ispravlja moju glavu punu galaksije
Ne znam
Hoću da mi Frojd objasni značenje snova
ali ne , pregazilo ga je vreme
živimo a da nismo ni svsni da treba da živimo
oh, živote, zašto opet dolaziš, gde sam bio, da znam gde sam
nema odogvora, mistična namera , enigmatična, patnja i podsticaj
znam jedan kratak put , oni znaju asve, putanju crva
niko se nije vratio da kaže, svi su pobegli, ja pijan, zamišljen, tih smrt, večnost života, život sudi smrt zbog neznanja
smrt se smeši
Sve je enigmatično, lavirint da se negde sitgne... i opet, umor za povratak ...
Život
Zivot je izbor, zadovoljstvo i pohlepa
Igra koja vodi u nepoznato
Ja se opet opijam izgubljen u želji
Izgovorim da me niko ne razume da bih izgledao što pametniji, ali ne
Jednakost je za sve , i opet
Pijadestal, pohlepa za pobedom, gubitak
Nepoznata vrednost prema lavirintu
Amedeo Modigliani
Slušam muziku samo za sebe
Zvuci duše otkrivaju Modiljanijeve slike,
Crveno vino namerno pogađa ego
Opijam se zato što želim da se opijem , ne zato što treba
Zatvoren sam u svom individualizmu
Jasno čujem melodiju
Kreiram scenu koja nije stvorena u postmodernizmu
Obuzima me strast portreta sa dugim vratovima, sa nedefinisanim očima
Autor živi slobodno jer ne zna koliko mu je život dug, kada bi to znao,
Ne bi bio ono što jeste
Pablo Pikaso je doveo do savršenstva slikarsko platno, objektivno kopira
Pati za kistom, bojom, portretom,
Bio je pesnik slika i boja,
Ne kopiram samo predmet boja
Nego i oko- ogledalo duše
Zapisao je: Kada budem razumeo dušu, naslikaću oko!
Razumeo je nas- nesvesne
Ostavljajući često parzninu umesto oka,
Pod uticajem snova, pravi realnost
Pijanstvo koristi kao instrument stvaralaštva, umetničku snagu, meteor boja
I otišao je kao svi ostali koji su nas napustili, a da nisu razumeli dušu, bez odgovora za odlazak
Život i brutalni kapitalizam
Mi živi puzimo prema smrti
Ne sećamo se mrtvih
Oni spavaju svaki u našim mislima
Život je pre smrti, time dokazuje svoju nemoć, smrt je izvan svega
Kao majmun u odnosu na čoveka
Život majmun, smrt čovek.
A ja udaljen , pijan, razmišljam o obema
U stvari, neosnovano procenjuje i razmišlja o absolutnom.
Oh, kako je divno biti pijan, u jednom trenutku bežim od sebe, oslobađam se digitalnne realnosti...
Brutalni kapitalizam koristi bez skrupula, zato sto tako dobija...
Priroda
Ne mogu da prkosim prirodi ona ima svoju šifru
Utapam se u njen kod jer to ona traži
Živim jer tako treba, razlog za to je zavijen kao Egipćanka
Prosipam reči zadovoljno kao spermu, otkriće je zadovoljstvo, značenje nepravedno,
Do istine se teško stiže jer je istina, šta je stvarnost-nije stvarno, ali ima digitalno, istina se digitalizuje, vara, postaje veštačka i opet se vraća na početak…
Pijana duša
Često se utapam , gušim u flaši koja je telo,
a pivo unutra je duša
telo ostaje zemlji i baca se kao flaša
alkohol se isparava kao duša,
tamo već duša komunicira
telo gubi težinu,
i postaje bestežinsko
duša je uvek nova
kao dete
bez odgovora
telo nema snage da je razume...
duša je uvek ne ranjiva,
slobodna,
beztežinska
ima masu da poraste
zavisi od same sebe
Umetnošću se ne manipuliše
U umetnosti nema koordinacije
Manipuliše se između patnje i estetike
Boja, tekst, izlaze na videlo u čistom obliku,
Jednostavnost divljački cepa platno i papir,
Rima predstavlja kontrolu i red,
Realizam put objektivnosti,
Stihovi-slobodan duh
Abstrakcija –formalnu deformaciju, ne duševnu..
Toliko…
Nema nas više.
Pokušavam da pišem ono što znam
Ređam linije pomalo ljubomorno
Budala, mnogo zaljubljena u tebe
Posledica kapitalističke eksploatacije I zamke
Duševne suze liju niz moje telo
Nepresušna bol,
Crveno vino kao lek za zaborav,
Po nekad magma za zaborav..
Ne volim te, to ti izražavam običnim rečima,
Svaki dan je veći od zida,
Volim crveno, a ti sa kamenom,
Pati, pati, tako su Bogovi zapisali...
Lepota, žuta kao Afrodita
Bezosećajni Kaligula, đavo srđzbe,
Egocentrična, prekršena obećanja radosti
Gorim i dalje gorim , kao heroj u kolapsu
Sizifov kamen i Prometejeva vatra
Slivaju se niz moje telo i glavu kao Apođej
Jecam usamljen i mislim na tebe
Kao bedni umetnik utonuo u melanhoniju..
Neka svi znaju
Da će me prekriti veliki talas
Jer to je jedini izbor
Poslušaj to, kažem ti sa ubeđenjem
Njoj
Tresem se u groznici
Drhtim i grčim se ,
Tvoje nedokučive misli,
Vreme kvari radost
Ona izgubljena nauka.
Neću da pričam,
Prokletstvo kiše dobuje po glavi,
Njena žestina se ne menja
Oko treperi zbog neznanja
Ona plače, stalno plače,
Lutkarsko pozorište senki
Na silu se smejem
Maglovit do percepcije
Tako se ne piše poezija
Zbog ljubavi se i kamen topi
Postoji li nešto jače od ljubavi
Zbog koje se i kamen topi
Jedrimo po moru talasastom, po buri
Oboje potonuli u mraku ,
Ako se ja izbavim, misliću na tebe
A ako se ti izbaviš, nemoj misliti na mene .
Kada se sretnemo u raju
Izgoreni i srećni u enigmi univerzuma
Ovekovečava ono što preživi...
Ljubav- idealna laž,
Ponor, deveti krug pakla,
Topimo se u požudi, ljubav se pretvara u prašinu
Mislim na tebe-ti si mi fiksacija
Sudbina nas vodi, ne menjamo se , nismo egistencijalisti
Ljubav nas spaja
To ne kažem jer treba
Svetlo se gasi…
Da li sam sam sav
da li sam samo sada
zašto sam
gde sam bio
Da bih bio sada
zašto sam sada budan
a ne ranije
ja sam rezultat nalaženja
Ili sam početnik?
trebalo je da budem
rezultat sam patnje, bolesti
rezultat trenutka
oko trenutka u trenutak
moja sudbina u meni
odredili su me , sada definišem
Egipćankla je poezija
isto kao život obavijen enigmom
Ima sve, a u stvari nema ništa
potoni u život, smrti, večnosti nigde
Ko piše
ljudi nas osuđuju
mi ne shvatamo
oni razumeju
na samom početku znaju šta mislimo
slabi smo, obavijeni maglom, slom dobijamo vlast
savest kaže da igra suviše zagonetni rečnik
Enigmatika za nas i za ludake !
Vreme jača snagu, izjednačava vrednosti
Ne postoji vreme za pesnike, za pijanice za mrtve
takmičimo se, sastajemo se da bi pobedili
Odmeravanje, nema slobode, godine ništavila a duše pune.
Sloboda, nema slobode, pojavljuju se pravila
Um ne daje ključni odgovor!?
Telo se raspada, stari,
savršena duša igra igru duhova enigmatik
potčinjavanje trenutku, to je istina
telo staro milijardama godina
Koje ne zna ni da piše, ali me neko piše...
ja samo slušam ono što je trebalo pisati...
Galaksija se čuva u mojoj glavi
sećam se Eshila, Sofokla
liče više na antičko sećanje između tragedije i osmeha
nastavlja da piše kao da ispravlja moju glavu punu galaksije
Ne znam
Hoću da mi Frojd objasni značenje snova
ali ne , pregazilo ga je vreme
živimo a da nismo ni svsni da treba da živimo
oh, živote, zašto opet dolaziš, gde sam bio, da znam gde sam
nema odogvora, mistična namera , enigmatična, patnja i podsticaj
znam jedan kratak put , oni znaju asve, putanju crva
niko se nije vratio da kaže, svi su pobegli, ja pijan, zamišljen, tih smrt, večnost života, život sudi smrt zbog neznanja
smrt se smeši
Sve je enigmatično, lavirint da se negde sitgne... i opet, umor za povratak ...
Život
Zivot je izbor, zadovoljstvo i pohlepa
Igra koja vodi u nepoznato
Ja se opet opijam izgubljen u želji
Izgovorim da me niko ne razume da bih izgledao što pametniji, ali ne
Jednakost je za sve , i opet
Pijadestal, pohlepa za pobedom, gubitak
Nepoznata vrednost prema lavirintu
Amedeo Modigliani
Slušam muziku samo za sebe
Zvuci duše otkrivaju Modiljanijeve slike,
Crveno vino namerno pogađa ego
Opijam se zato što želim da se opijem , ne zato što treba
Zatvoren sam u svom individualizmu
Jasno čujem melodiju
Kreiram scenu koja nije stvorena u postmodernizmu
Obuzima me strast portreta sa dugim vratovima, sa nedefinisanim očima
Autor živi slobodno jer ne zna koliko mu je život dug, kada bi to znao,
Ne bi bio ono što jeste
Pablo Pikaso je doveo do savršenstva slikarsko platno, objektivno kopira
Pati za kistom, bojom, portretom,
Bio je pesnik slika i boja,
Ne kopiram samo predmet boja
Nego i oko- ogledalo duše
Zapisao je: Kada budem razumeo dušu, naslikaću oko!
Razumeo je nas- nesvesne
Ostavljajući često parzninu umesto oka,
Pod uticajem snova, pravi realnost
Pijanstvo koristi kao instrument stvaralaštva, umetničku snagu, meteor boja
I otišao je kao svi ostali koji su nas napustili, a da nisu razumeli dušu, bez odgovora za odlazak
Život i brutalni kapitalizam
Mi živi puzimo prema smrti
Ne sećamo se mrtvih
Oni spavaju svaki u našim mislima
Život je pre smrti, time dokazuje svoju nemoć, smrt je izvan svega
Kao majmun u odnosu na čoveka
Život majmun, smrt čovek.
A ja udaljen , pijan, razmišljam o obema
U stvari, neosnovano procenjuje i razmišlja o absolutnom.
Oh, kako je divno biti pijan, u jednom trenutku bežim od sebe, oslobađam se digitalnne realnosti...
Brutalni kapitalizam koristi bez skrupula, zato sto tako dobija...
Priroda
Ne mogu da prkosim prirodi ona ima svoju šifru
Utapam se u njen kod jer to ona traži
Živim jer tako treba, razlog za to je zavijen kao Egipćanka
Prosipam reči zadovoljno kao spermu, otkriće je zadovoljstvo, značenje nepravedno,
Do istine se teško stiže jer je istina, šta je stvarnost-nije stvarno, ali ima digitalno, istina se digitalizuje, vara, postaje veštačka i opet se vraća na početak…
Pijana duša
Često se utapam , gušim u flaši koja je telo,
a pivo unutra je duša
telo ostaje zemlji i baca se kao flaša
alkohol se isparava kao duša,
tamo već duša komunicira
telo gubi težinu,
i postaje bestežinsko
duša je uvek nova
kao dete
bez odgovora
telo nema snage da je razume...
duša je uvek ne ranjiva,
slobodna,
beztežinska
ima masu da poraste
zavisi od same sebe
Umetnošću se ne manipuliše
U umetnosti nema koordinacije
Manipuliše se između patnje i estetike
Boja, tekst, izlaze na videlo u čistom obliku,
Jednostavnost divljački cepa platno i papir,
Rima predstavlja kontrolu i red,
Realizam put objektivnosti,
Stihovi-slobodan duh
Abstrakcija –formalnu deformaciju, ne duševnu..
Toliko…
Nema nas više.
Pokušavam da pišem ono što znam
Ređam linije pomalo ljubomorno
Budala, mnogo zaljubljena u tebe
Posledica kapitalističke eksploatacije I zamke
Duševne suze liju niz moje telo
Nepresušna bol,
Crveno vino kao lek za zaborav,
Po nekad magma za zaborav..
Ne volim te, to ti izražavam običnim rečima,
Svaki dan je veći od zida,
Volim crveno, a ti sa kamenom,
Pati, pati, tako su Bogovi zapisali...
Lepota, žuta kao Afrodita
Bezosećajni Kaligula, đavo srđzbe,
Egocentrična, prekršena obećanja radosti
Gorim i dalje gorim , kao heroj u kolapsu
Sizifov kamen i Prometejeva vatra
Slivaju se niz moje telo i glavu kao Apođej
Jecam usamljen i mislim na tebe
Kao bedni umetnik utonuo u melanhoniju..
Neka svi znaju
Da će me prekriti veliki talas
Jer to je jedini izbor
Poslušaj to, kažem ti sa ubeđenjem
Njoj
Tresem se u groznici
Drhtim i grčim se ,
Tvoje nedokučive misli,
Vreme kvari radost
Ona izgubljena nauka.
Neću da pričam,
Prokletstvo kiše dobuje po glavi,
Njena žestina se ne menja
Oko treperi zbog neznanja
Ona plače, stalno plače,
Lutkarsko pozorište senki
Na silu se smejem
Maglovit do percepcije
Tako se ne piše poezija
Zbog ljubavi se i kamen topi
Postoji li nešto jače od ljubavi
Zbog koje se i kamen topi
Jedrimo po moru talasastom, po buri
Oboje potonuli u mraku ,
Ako se ja izbavim, misliću na tebe
A ako se ti izbaviš, nemoj misliti na mene .
Kada se sretnemo u raju
Izgoreni i srećni u enigmi univerzuma
Ovekovečava ono što preživi...
Ljubav- idealna laž,
Ponor, deveti krug pakla,
Topimo se u požudi, ljubav se pretvara u prašinu
Mislim na tebe-ti si mi fiksacija
Sudbina nas vodi, ne menjamo se , nismo egistencijalisti
Ljubav nas spaja
To ne kažem jer treba
Svetlo se gasi…
|
| ||||
Giorgio Bolla from Italy - on the left) and Editor in chief of DIOGEN pro culture magazine, Sabahudin Hadzialic at Svrzo house (Museum Sarajevo) during 3. Poetry marathon on 21.3.2013.
.
Copyright © 2014 DIOGEN pro culture magazine & Sabahudin Hadžialić
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: contact_editor@diogenpro.com;
Narudžbe/Order: orderyourcopy@diogenpro.com
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: contact_editor@diogenpro.com;
Narudžbe/Order: orderyourcopy@diogenpro.com
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina