|
NA LISTI Od 04.8.2010.g. /
LISTED SINCE August 4th, 2010 among leading European magazines: 
|
All Rights Reserved
Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić, MSc Sarajevo & Bugojno, Bosnia and Herzegovina MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI... WE ARE UNIFYING DIVERSITIES |
|
|
|
|
Zora Jovanović, Kragujevac, Srbija
Rođena 06.02.1961. u Kragujevcu, gde sam i diplomirala na Ekonomskom fakultetu. Kao učenica Prve kragujevačke gimnazije bila sam nagrađivana više puta na literalnim konkursima. Izdvajam: druga nagrada u Jugoslaviji na takmičenju mladih pesnika srednjoškolaca u čijem su žiriju bili Desanka Maksimović, Mika Antić, Mira Alečković, Pero Zubac i drugi. Na fakultetu sam bila glavni i odgovorni urednik studentskih novina.
VILLA AMIRA, Street Ante Starčevića 33,
|
LP vinyl sell from
|
|
Apokaliptički nemiri
Period u nastanku evolucije šapata konstelacija različitih tema koje karakterišu izazov memorije, haos, tradiciju, ambiciju, moći analize da se istakne u celini. Zora Jovanović samotna u tišini će da iskaže jednostavnosti pisca u artikulaciji. Zorinom pisanju smeši se vreme i vrteška večnosti grli svetlost u vetru i upija se u daljine. Neprekidno se razmeće bojama pokušavajući da stvori svoj spektar tajanstvenih slika u senkama zapažanja, dok mitski san prelazi u senzualne stihove naglašavajući čežnju opipljivu u slobodnoj rezoluciji slike i poezije. Zora Jovanović, pesnik savremene poezije, sa iskustvom pokazuje tekstualnu unutrašnjost u razvoju romanse iz nefiltrirane percepcije do analitičkog razumevanja. U tami svetlosti jednog i drugog sveta presudan je momenat doživljavanja i razumevanja prirode. Otvorenost i toplina za lepotom, umetnička vrlina pokretač uzajamne energije čiji duhovni horizonti drhte u nijansama apokaliptičkog nemira! Riječ urednika Tatjana Debeljački Zamjenica gl. i odg. urednika-intervjui 25.10.2012. |
Apocalyptic anxiety
Period within the appearance of evolution through whisper of the constellation with different topics which characterize the memory challenge, chaos, tradition, ambition, power of analysis to demonstrate leadership in general. Zora Jovanovic is lonely in silence will express the simplicity of the writer in the articulation. Time is smiling to Zora's writing and the merry-go-round of eternity embraces the light in the wind and absorbed into the distance. Constantly brags with colors trying to create her own range of mysterious images in the shadows of observations, while the mythical dream turns into sensual verses highlighting the palpable yearning in the free resolution pictures and poetry. Zora Jovanovic, poet of modern poetry, with experience shows interior of text within the developing of romance from unfiltered perception up to analytic understanding. In darkness of the light of one and another world, the crucial moment is to experience and understand the nature. Openness and warmth towards the beauty, artistic virtues is the mover of mutual energy whose spiritual views tremble in shades of apocalyptic anxiety! Editor's word Tatjana Debeljački Deputy editor in chief-interviews 25.10.2012. |
|
Svetlost u vetru
U proklijalim vidicima kupa se šuma. Sunce u magli sedi na njenom potiljku. U mome uhu: Raspevane grane, Potok Svilenog osmeha... Zavirujem u vetar, Reč mi zadrhti. Oslušnem kako oblak diše, Onda ćutim... Ponovim pesmu i reč, Onda odustanem: Da ne ugasim Svetlost u vetru. Sanjiva od svetlosti Oči su ti staklo živo pa si sanjiva od svetlosti. U mirisu toplog vetra svilena traka osmeha. Razmnožavaju ti se zenice kao mravi na mrvici hleba, čini se da su se svuda po meni razmileli. Rubovi tvoje haljine Mirišu na prašnike jutra. Dodiruju ti mekana stopala. Hoću da budem vetar. Podigoh oči do tvog glasa - porumene svetlost u suzi. Poželeh da budem reč usana tvojih. Prazna budnost On stalno premešta svoje nebo i strahuje od nesigurnosti. Neprekidno se razmeće bojama pokušavajući da stvori svoj spektar. Iskupljuje sumnjom krilate reči, a neka tuga ga leluja kao nezrelu misao. Izležava svoju praznu budnost i dozvoljava da se zaustavi na granici bezobličja i nesklada. (Pre)slikavanje Ja, preslikana u senku svoju, Sve više gubim oblik sebe. Počinjem da ličim na tajnu boju, Na sivu tačku svetlosti slepe. Preslikana u tajni zvuk, Upijam se u daljine i svetle zore, A kad i među zvezdama nastane muk, Obale gubim, zvuci se s tišinom bore. Preslikana u kišu plahu, Rastačem ljudske duše nesnosne žege, A kad vetar oblake raznese u mahu, Ostaju u prašini samo tragovi i pege. Preslikana u ćutanje, Razvlačim dušu sobom, samo joj se oči vide. Srce mi je čas veće, čas manje, Prezirem reči koje trnu i ... kao da već tuga ide. Ja, preslikana u sebe samu, Ostajem ono što jesam na kraju. Ponekad ćutim, upijam samo tamu, Ponekad blještim i gibam se u sjaju, JA, PRESLIKANA U SEBE SAMU! Kad cveta mak Kada bi srce bilo Stablo bresta U visokim krošnjama Bilo bi sirotište ptica. Kada bi srce bilo Ptica u toplom gnezdu Oblaci bi se tu smirivali I ljubav bojila u plavo. Kada bi srce bilo Mesečev prah – plav i lak Rađalo bi se svakog svitanja Kada se rascvetava mak. Zvučna pesma Plašim se reči Zvučne kiše Opekle želje U meni se bude Odložimo radost Jer bol tesna puca Nek zvuk uživa Naše suze Iščupaj ljubav Iz ruku Iz očiju Korene kidaj Uništi zvuke... Neka u noći Vreli krik liju Tesne duše Bez mira i luke Oćuti rane Dok zvuk se sliva Suze gutaj u krto srce Nek traže put Muzikom oka Hrani je bol siva Drage su mi boli Dok umire tuga Kad snovima vrisne Ugušen dan Pljesak zvuka Ponos ne da Suzi na kamen Ostaju tajne – Ustajale, trajne Ne pokazujem duboke rane Već naličje tuge Skrivene, Beskrajne. Sanjam te Prigrli me tajnovito Da pomislim da te sanjam. Da osetim belinom sna Tvoju senku nad mojom. Kada te ugledam, dušu mi obasja srebro, odmotavaju se probuđene senke I stid me obuzme od jake svetlosti, I stid me okuje od blaženog sna Kojim ja tebe sanjam. A sanjam te. Nedostaju obrisi tvojih ruku Kojima me slučajno dodiruješ. U slučajnim dodirima I slučajnim susretima Ima odsjaja one bele mesečine Kojom ja tebe sanjam. A sanjam te. Kada bi osetio moj nemir, Kada bi osetio da si moj nemir, Držao bi me za ruku Da me ne odnesu planinske reke U virove gde se prosvetli od sna Kojim ja tebe sanjam. A sanjam te. Nedostaju listovi vremena koji beleže trenutke kad me tvoja blizina bezglasno rascvetava, pa dok stražarim u sebi hranim se tvojim glasom, često ne mareći za smisao. Nedostaje mi java da ti objasnim sebe sa ove strane ogledala. Lakše mi je da te sanjam. Možeš se vratiti u vreme Možeš se vratiti u vreme nastanka njenog. Već si se vratio. Ako u to ne veruješ, onda sve nema smisla. Sama sam, vatra mi društvo pravi, pijuckam nerazgovetno piće, razmišljam o tebi, divno mi je, želim te pored sebe... U stvari, tu si. Osećam te, topao je tvoj dah, golica me... Raspiruje maštu... Hteo bi da me poljubiš... Izmičem, produžavam trenutak kada se telo primiče, plete drhtaje... Neizdrživi su... Ima ih u svim bojama... Trepere oko mene krila vilinog konjica nad vodom gorskog jezera gde smo se izgubili... |
Osvojiti produžetak
Tišina sazreva u ćutanju sebe. Svetlost prstima gužva vazduh u sitne oblake, podčinjava ih svojim bezobličnostima i vajanjima. Zakonitost se razlaže u bezakonje čula i disanja. Moram da zastanem. Da oslušnem. Da razmislim o smislu. Da se raspitam o mogućnosti. Tišina sazreva u ćutanju sebe. Tražim reč. Iskam glas: budim sve sadržano u rečima Protiv i Pad. Ostajem tu negde, u blizini sebe. Stajem ispod uha osluškujući okom prisutnost. Prebrodim trenutak i osvajam Produžetak. Noć na planini Na planini me čekaj. Dođi s vetrom u leđima da osetim tvoje mirise pre nego te progovorim. Ne postoje magle koje nas mogu sakriti od nas samih. A kada osvanemo, kada odsanjamo sve vatre koje se u nama razmnožavaju, trava će još biti topla od tople krvi, od naših tela. Noć na obali Da je bila još jedna senka, još jedan talas: - pesak bi sprao tragove koraka. Da je bio jači pregib vode, šumniji, bliži i veći Mesec, - vetar bi senke približio. Da se div ljuljanja navukao na obalu, kao ruke na telo žene - osetila bih blizinu noći. Treba da zaboravim jednu nenapisanu pesmu, da me more zagrli u punom zanosu, pa da kažem - osećam lepotu... Ćilim trajanja Tražeći te, Ušunjam se u početak pesme I razmotavam vreme, Onda ga ispredam jednog Prevrnutog popodneva Od svojih mirisa, Ulepljenih bojama detinjstva. Tražeći te, Virila sam u neispeglane uspomene, zaboravljene igračke, među plavim keceljama i belim kragnama Spomen učionice. Nije te bilo ni kad sam džepove izvrnula, ni u talogu kafe, ni među novim cipelama istrošenih đonova. Nema te.... Ako me ti pronađeš, sašiću ti košulju od svojih nesanica, poprskaću je glasom, slobodno i divlje, da ispeglam nemire u naborima noći. Ako se ne pronađemo... Zamisliću te. Kao što se zamišljaju svemiri. Prebrojavaću te, kao zvezde. Utkaću te u svoje verovanje. Srebrne niti sličnosti šaraće ćilim trajanja, Ako se ne pronađemo. Naša pesma U bestežinskom stanju sam, Pod miškom si mi, Svuda te sobom nosim. Možda ti je tesno i neudobno, Ali šta ću ti, eto... Otpevaću ti pesmu... To mi se stalno dešava. Ne umem više s tobom da razgovaram. Samo sanjam otvorenih i zatvorenih očiju. Vidim te u drugim ljudima. Najlepše se osećam Kad odlazim na spavanje. Onda si najviše sa mnom i osećam se glupo. Ćutim. Onda ujutru sve oko sebe volim, Ništa mi ne smeta i nekako sam tiha... Malo mi je tesno u ovoj koži I želim da te vidim. Postala sam neobična samoj sebi Nisam više brbljiva, Previše maštam, Tiha sam... Izmaštala sam te skroz, Sve mi je u rukama U dahu Pogledu... Ej, čudo moje, ti mi snagu daješ. Neverovatne se stvari dešavaju. Svemirski vetrovi... Važno je da znam da sam srećna. Kod nas ništa nije bilo obično. Mislim da sam te čitavog života znala I sve je bilo sudbonosno, razmena poklona... Nebeski zaručnici... Onda sasvim neobično: tvoje stvari, slike, voće... Uvek sam bila spora u ispijanju vina Jer sam uživala u trenutku. Sad znam da razlikujem stvari. Znam šta hoću. Znam kako hoću. Znam koga hoću, Sunčana moja strano sveta. Divno pričaš, hrabriš me, Volim da te slušam dok mi pričaš o vidljivim i nevidljivim stvarima i o onom što se nikom ne priča. Obožavam tajne. Imaćemo puno tajni. Samo naših tajni kojima se rado vraćamo, U malenoj sobi, Sa najmanjim prozorom u kući U kojoj stanuje leto, U kojoj je sve toplo, Svetlo i Šareno. Tvoja me blizina menja Tvoja me blizina menja Zarubljuje planine Čini ih osunčanim Izoštrava mi čula Pa se gubim u gipkim damarima. Tvoja me blizina menja Trave se drugačije umnožavaju Boje imaju drugi smisao Krugovi su četvrtasti Ponedeljak je iza petka. Tvoja me blizina menja Mislim tvojim očima Dišem tvojim krvotokom Zaboravljam šta sam htela reći U želji da budem tvoj bršljen. Obnavlja mi bol i širi zenice Hvatam se kao pokorica na tvojoj tišini Uz tebe i bez tebe izgubljena sam I bojim se da ne postanemo paralele. 
| ||||
.
Copyright © 2014 DIOGEN pro culture magazine & Sabahudin Hadžialić
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: [email protected];
Narudžbe/Order: [email protected]
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: [email protected];
Narudžbe/Order: [email protected]
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
