|
NA LISTI Od 04.8.2010.g. /
LISTED SINCE August 4th, 2010 among leading European magazines: 
|
All Rights Reserved
Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić, MSc Sarajevo & Bugojno, Bosnia and Herzegovina MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI... WE ARE UNIFYING DIVERSITIES |
|
|
|
|
Živko Avramović, Šarbanovac kod Bora, Srbija
Živko Avramović je rođen 1952. godine u Šarbanovcu kod Bora gde i sada živi i stvara. Svoju književnu karijeru započeo je sedamdesetih godina prošlog veka na jugoslovenskoj manifestaciji Mladi maj u Zaječaru i učesnik je svih mladomajskih susreta. Piše poeziju, književnu kritiku, esejistiku, a bavi se i novinarstvom. Svoje radove publikuje u listovima, časopisima, zajedničkim knjigama i na nekoliko internet-portala. Poezija mu je nagrađivana i zastupljena u nekoliko antologija.
Objavio je knjige pesama Postojbina, Usnilo/usnulo, Delijovanom ka uviru, Izabrane i nove pesme, Svetlost vara reku i Posrću vetrovi crveni (sa Momčilom Miloševićem). Uskoro treba da mu se pojavi nova pesnička zbirka Knjiga snovidna. Prevođen je na engleski, francuski i makedonski jezik. Član je Udruženja književnika Srbije.
VILLA AMIRA, Street Ante Starčevića 33,
|
LP vinyl sell from
|
|
Zbiljska potraga
U razmeđi slutnje i ranjene duše, nadi usmjeren, autor kreira novi realitet. Koji teži suštini poimanja sebe i svijeta oko, ali i u sebi. Poezija Živka Avramovića u sebi sadrži jin i jang, odnosno jedinstvo suprotnosti, da pojednostavimo. U čemu to vidim? U slici koju stvara čitaocu dok ovaj drugi bezuspješno pokušava razumijeti slova razasuta pred njim. I griješi on, čitalac, jer ništa nije u razumijevanju, već je sve u viđenju. Ta slika koja svjetlošću razbija maglu sunovrata kojoj težimo i nije ništa drugo do poezija toka misli čije definiranje nije jednostavno. Pitanja se nameću, a odgovor je jednostavan: Ovo je poezija zbiljske potrage. Za smislom. Otisnutih namjera vaskolikog čovječanstva. Koliko će uspjeti u svojoj potrazi, slika će nam kazati. Kada je uobličimo. Zahvaljujući njemu. Čitajući. I čitajući ga. Riječ urednika Sabahudin Hadžialič 29.11.2012. |
The real quest
At the turn of presage and wounded soul, oriented towards hoe, author creates a new reality. Which tends towards essence of the understanding of himself and the world around, but also within himself. Poetry from Zivko Avramovic contains within itself yin and yang, or the union of opposites, to simplify. Within which issue I see that? Within the image which creates for the reader, while the second one unsuccessfully tries to understand the letters scattered in front of him. He, the reader, makes an error, because nothing is within understanding, but everything is in sight. The image that breaks the fog of daffodil with its light towards which we aspire is not nothing else but poetry of the stream of thoughts which is not easy to define. Questions come to mind, and the answer is simple: This is the the poetry of actual pursuits. For the meaning. Imprint intentions of the whole humanity. How much success will be in the quest, the picture will tell us. When we shape it up. Thanks to him. Reading. And reading him. Editor's word Sabahudin Hadžialić 29.11.2012. |
PESMA SLIKARU
U Kuli na sedam vetrova
Milića od Mačve
na Zvezdari
1.
oko je moje opet svemoćno
da pogleda
putnika na uranku
karlovački azbukar
i balvana let
a ruka u luk zaustavljena
kazuje da se ovde
vreme skamenilo
2.
po ko zna koji put ulazim
u tvoju kulu
nad kojom je zvezdara
moćno raširila krila
dok na tvoje atonske vrtove
zvezde bleštavu svetlost
prosipaju
3.
u zdanju na sedam vetrova
haosu je pristup dozvoljen
a tišini je dato da miruje
jer je mudrosti ipak previše
a meni sve to i mnogo više
4.
a zar se već nismo
sa smrću pomirili
i ja i ti
od mačve miliću
(njene su šape već
pred nogama našim)
i zar nismo svesni
da se ni ratovi
više ukrotiti ne mogu
dok godine neprolazom
napuštaju naš krvotok
5.
atelje se u kuli tvojoj
nikada zatvoriti neće
ostaće zamak za tvoja platna
i knjige napisane
sa Bogom u dosluhu
i vasionom
u kojoj si ti večiti putnik
(ostaće tu i kočije zlatne
u kojima smo se
zvezdanim nebom vozili)
6.
a onda u felix romuliani
šest meseci pre mog oprosta
sa tobom
na knjizi ognjena lavica sa jelice
ti zapisa
živku avramoviću od šarbanovca
poeti
da na poetski način
shvati pra-majka
jezik srpski
ZAPIS SLIKARKE
Za D.
dlanovi i nebesa se spojiše
utonuvši u sivilo i nemoć
(mastilo kraj slike prosuto
ostavlja trag nemog posrtanja)
u svetlošću dozivam sliku ko jasiku
u neonskoj eksploziji velegrada
(dok lahor tvoje lice mazi
i lagano mislima mi šeta)
vila prisojkinja na srce moje
spušta tvoje nežne dlanove
koje sa uživanjem milujem
kao sliku u toplo svanuće
a noć traje koliko i nebeska lepota
u zenama duše što za stihom vapi
vasiona nek mekom svilom zajeseni
u mislima boga bojama natopljenim
iz prstiju muzika kičice me opija
i senka paunova ko osmeh devojčica
kojih kraj ognjišta golema tuga slama
(ponestaje ljubavi izčeznuću u tami)
U PET DO ČETIRI
tačno u pet do četiri stiže proleće
oličeno u hodu srne boje žita
koja sa vetrom melemnu pesmu sriče
i u glavi mojoj mozaike redom slaže
ulicom moše pijade hodočasnica hoda
gracioznim koracima svest mi pomućuje
(da li su za rime još potrebni snovi
i glasovi nemuštih u iskoni reči)
opijen prolećem užarenog juna
zanemelo gledam lepotu koja sjaji
sunčevom igrom na vrelom asfaltu
hodajući lagano u svet nepoznati
u pet do četiri u bašti džet-seta
ispijam kafu i gorčinu tešku
sluteći da me vučica i ne primećuje
(tu sliku može jedino novica da naslika)
proleće u pet do četiri stiže i zimi
ulicom dok se sneg od lepote topi
a ja sam mrtav samo što to još ne znam*
čekajući sahranu na koju stići neću*
jer umirem lagano u vrtlogu neba
*misli mog nevidljivog
kafanskog sabesednika
U NALETU
Slikaru Novici Stankoviću Lukinu
1.
u naletu razjareni planinski bik
pretvara se u vapaj u bolni usklik
nalet boja - vrtlog nabujali
stalo je vreme vihori nestali
okopnele reči i vradžbine
u očima neba sve reke se slile
san slikara javom otkriven
i krilati stvor u krvi blažen
(vuk se čudnim nevidom oglašava
Slika nas od zlih sila spasava)
2.
na Stolu bogovi stoluju
kroteći strahotnu oluju
Slike i Reči od nemani nas brane
isceljujući bol vidaju opake rane
neka nam uvek na pomoći budu
da uklone tamu i misao suludu
(tebe snagom svojom štiti Muma Paduri*
od vetrova požara i orlova surih)
*Šumska majka
X X X
1.
mekanoj se zemlji drvo približava
a blaženom kišom nebo ga spasava
koračam poljem (preleće me ptica)
bežim iz košmara stiže nesanica
obasjan krilatom svemoćnom odom
hodam za biljem jurim za slobodom
koja se i meni u svanuće dešava
nije to san (vaskolika je java)
2.
u šumi susreće me vuk samotnjak
ranjeni me jelen rogom gađa u potiljak
nad dolinom suncokreta pticu-rugalicu
ubija Slika (zver se pretvara u udvoricu)
mračno jezero primiče se zverinju
(ralo zaorava međe klizeći po inju)
Slika me najzad oblikuje u vrtlara
čiji se vrt u osinjak i memlu pretvara
(neka se danas više niko ne usudi
da me iz sna i bunila žednog probudi)
U ADAMOVOJ KOBIŠNICI
za sofrom noćas sofruju pesnici
izgovarajući pesme najdraže
vraćajući se svom korenu i nesanici
ljudskost i lepotu baš ovde traže
adam * daruje hranu i mnogo metafora
rakije i vina krajinskog na trpezi
reči su ovde blage a duša opora
stigli su barjaktari a ne uljezi
iz galerije darodavac klokotrizam
priziva knjige i slike adamu darovane
zaumne su reči i opor je milenov*** aforizam
što hoće da podljuti dušu i krvave rane
iz adama klija duša aleksandra sekulića
koji je živeo samo dok se sa rakijom družio
sejući poetsko seme iz groba naslućenog ptića
pošašvi na put kojim je davno naumio
pogačom se slade pesnici u kobišnici
zemaljskim se šarom oblačeći u odore bele
noćas se vraćaju svom korenu i nesanici
noć plahovita (zvezdana) a utvare nevesele
sveto je mesto dražesna kobišnica
u domu adamovom jezikom zida se kula
iz kamena lepenskog leti bela ptica
pesma se pesmi i snovidi frula
ovde samo nema ace*** i od mačve milića
koji nam iz kosmosa blaženstvo šalju
evo i svetlo jutro u nama sviće
dok pevaju mladići i starci u zavičaju
*Adam Puslojić (Kobišnica,1943), pesnik i najveći
srpski prevodilac sa rumunskog jezika. Osnivač je i
vođa klokotrističkog pokreta. Počasni je član rumunske
Akademije nauka i umetnosti.
**Milen Milivojević (Drajinac kod Svrljiga, 1943).
Srpski pesnik, satiričar i aforističar.
***Aleksandar Sekulić je rođen u Sekulićima kod
Dnilovgrada, a preminuo u Beogradu 2007 i poznati je
i priznati srpski pesniki i prozaist. Bio je jedan od
osnivača i aktivnih učesnika klokotrističkih zbivanja.
ZAPLAČI PESMO
1.
zaplači pesmo
zapisa sestrica moja
devojčica
u čijim se očima
kruni lepota
sveta
i setna čežnja
koja moju
prožima dušu
zatalasanu
lahorom vetra
zaplači pesmo
ali nemoj mnogo
zasuziti
već melemnom se
ljubavlju opij
na kladencu
gde vinom nekada
kondire punismo
i žedni žeđ gasismo
rujnim vinom
i pčelinjim medom
zaplači pesmo
ali nikada nemoj
suzu pustiti
jer ti nemoćne
i uboge
stihom svojim
hraniš
rane im vidaš
i braniš ih
od ala i provala
2.
iz nepogode sišao
mudri starac
i njegove zapisujem
REČI
deco moja
oluja je
STRAHOTNA
ali spasićemo se
jer je i BOG
među nama
i njega je strašna
NEPOGODA SNAŠLA
tražeći SPAS
moli nas
da mu pomognemo
jer nam je on vazda
NA POMOĆI BIO
3.
ranjena srna
u devu preobražena
dolazi da nam podari
svetla i ljubavi
i da nam svoje
odagna jade
i da svoje čedo
od vatre otrgne
4.
(ždrepci u galopu
glave odsečene)
(Dragana Džajević)
u galopu ždrepci
a polja spaljena
glave mudre u ambis
bačene
nedosanjani spisi
sa pepelom srasli
kuća porušena
i prag spaljen
ptice na jugu
lobanja na kolac
nariču devojke
vesele se babe
ruke odsečene
omča oko vrata
a u nama
JABUKA OD ZLATA
nedostaju nam glave
i udovi i oči u glavi
pojedoše nas crvi
pozobaše mravi
ispraše nas reke
oduvaše vetri
pokri nas prah
i proguta mrak
u mrklinu zemnu
u nebesa svela
srca VESELA
a tela skorela
brzaci presahli
slova izanđala
knjige na zgarištu
momci na stratištu
5.
opet mi ptice
zloslutnice
čereče srce
(gozbuju
planduju)
raznose mozak
u pustaru mrklu
da se njime slade
dok mi oči vade
(ruke su nemoćne
vidik zamagljen)
nema više
ni detinjeg smeha
ni blagog odjeka
niti kikota
devojačkog
(muzika presahla)
mladići mladići
budite mi čedni
i snove drage
devama darujte
jer one su još
jasike mlade
pupoljci u vrtu
mirišljavom
još nedosanjanom
suze naše suze
spališe nevidljive
MUZE I MEDUZE
6.
i evo
gavrani vrani
sa gozbe se vraćaju
krvlju nahranjeni
srećom umiveni
pjano naduveni
otmeni i sneni
kako sad pobeći
i njima uteći
jer i dok spavaju
oči moje sanjaju
MINIJATURE
1.
stoletno drvo
sapliće jezikom
i korača
korakom mojim
obilazeći
groblja i kolevke
u kojima još spiju
čeda nerođena
deca neljubljena
ljube ucveljene
2.
u krošnji velikog hrasta
smestih tajne detinje
i snove svoje pustih
da sa ocem
i pticama
na jug odlepršaju
3.
sve češće me doziva
nebo zavičajno
dok me jure
paščad ukleta
željna krvi
i crne osvete
4.
njive su moje
odavno nezaorane
rane se moje
još po njima šeću
tražeći očev glas
i pesmu devojačku
pesmu plavetnu
blagu
lepršavu
5.
mnogo je leleka
u lobanji mojoj
previše bola
u čeonoj kosti
i rana devojačkih
kraj bistrog izvora
6.
nejake su moje reči
da tugu iskažu
nemoćne su
da me na zlatna polja
vrate
da me kraj reke
omame
da me jutrom ojutre
i ponovo
u pesmu pretvore
7.
goreli jesmo
ali sagoreli nismo
samo smo vatru naučili
da uspravno hoda
i da nas greje
sva njena toplota
U Kuli na sedam vetrova
Milića od Mačve
na Zvezdari
1.
oko je moje opet svemoćno
da pogleda
putnika na uranku
karlovački azbukar
i balvana let
a ruka u luk zaustavljena
kazuje da se ovde
vreme skamenilo
2.
po ko zna koji put ulazim
u tvoju kulu
nad kojom je zvezdara
moćno raširila krila
dok na tvoje atonske vrtove
zvezde bleštavu svetlost
prosipaju
3.
u zdanju na sedam vetrova
haosu je pristup dozvoljen
a tišini je dato da miruje
jer je mudrosti ipak previše
a meni sve to i mnogo više
4.
a zar se već nismo
sa smrću pomirili
i ja i ti
od mačve miliću
(njene su šape već
pred nogama našim)
i zar nismo svesni
da se ni ratovi
više ukrotiti ne mogu
dok godine neprolazom
napuštaju naš krvotok
5.
atelje se u kuli tvojoj
nikada zatvoriti neće
ostaće zamak za tvoja platna
i knjige napisane
sa Bogom u dosluhu
i vasionom
u kojoj si ti večiti putnik
(ostaće tu i kočije zlatne
u kojima smo se
zvezdanim nebom vozili)
6.
a onda u felix romuliani
šest meseci pre mog oprosta
sa tobom
na knjizi ognjena lavica sa jelice
ti zapisa
živku avramoviću od šarbanovca
poeti
da na poetski način
shvati pra-majka
jezik srpski
ZAPIS SLIKARKE
Za D.
dlanovi i nebesa se spojiše
utonuvši u sivilo i nemoć
(mastilo kraj slike prosuto
ostavlja trag nemog posrtanja)
u svetlošću dozivam sliku ko jasiku
u neonskoj eksploziji velegrada
(dok lahor tvoje lice mazi
i lagano mislima mi šeta)
vila prisojkinja na srce moje
spušta tvoje nežne dlanove
koje sa uživanjem milujem
kao sliku u toplo svanuće
a noć traje koliko i nebeska lepota
u zenama duše što za stihom vapi
vasiona nek mekom svilom zajeseni
u mislima boga bojama natopljenim
iz prstiju muzika kičice me opija
i senka paunova ko osmeh devojčica
kojih kraj ognjišta golema tuga slama
(ponestaje ljubavi izčeznuću u tami)
U PET DO ČETIRI
tačno u pet do četiri stiže proleće
oličeno u hodu srne boje žita
koja sa vetrom melemnu pesmu sriče
i u glavi mojoj mozaike redom slaže
ulicom moše pijade hodočasnica hoda
gracioznim koracima svest mi pomućuje
(da li su za rime još potrebni snovi
i glasovi nemuštih u iskoni reči)
opijen prolećem užarenog juna
zanemelo gledam lepotu koja sjaji
sunčevom igrom na vrelom asfaltu
hodajući lagano u svet nepoznati
u pet do četiri u bašti džet-seta
ispijam kafu i gorčinu tešku
sluteći da me vučica i ne primećuje
(tu sliku može jedino novica da naslika)
proleće u pet do četiri stiže i zimi
ulicom dok se sneg od lepote topi
a ja sam mrtav samo što to još ne znam*
čekajući sahranu na koju stići neću*
jer umirem lagano u vrtlogu neba
*misli mog nevidljivog
kafanskog sabesednika
U NALETU
Slikaru Novici Stankoviću Lukinu
1.
u naletu razjareni planinski bik
pretvara se u vapaj u bolni usklik
nalet boja - vrtlog nabujali
stalo je vreme vihori nestali
okopnele reči i vradžbine
u očima neba sve reke se slile
san slikara javom otkriven
i krilati stvor u krvi blažen
(vuk se čudnim nevidom oglašava
Slika nas od zlih sila spasava)
2.
na Stolu bogovi stoluju
kroteći strahotnu oluju
Slike i Reči od nemani nas brane
isceljujući bol vidaju opake rane
neka nam uvek na pomoći budu
da uklone tamu i misao suludu
(tebe snagom svojom štiti Muma Paduri*
od vetrova požara i orlova surih)
*Šumska majka
X X X
1.
mekanoj se zemlji drvo približava
a blaženom kišom nebo ga spasava
koračam poljem (preleće me ptica)
bežim iz košmara stiže nesanica
obasjan krilatom svemoćnom odom
hodam za biljem jurim za slobodom
koja se i meni u svanuće dešava
nije to san (vaskolika je java)
2.
u šumi susreće me vuk samotnjak
ranjeni me jelen rogom gađa u potiljak
nad dolinom suncokreta pticu-rugalicu
ubija Slika (zver se pretvara u udvoricu)
mračno jezero primiče se zverinju
(ralo zaorava međe klizeći po inju)
Slika me najzad oblikuje u vrtlara
čiji se vrt u osinjak i memlu pretvara
(neka se danas više niko ne usudi
da me iz sna i bunila žednog probudi)
U ADAMOVOJ KOBIŠNICI
za sofrom noćas sofruju pesnici
izgovarajući pesme najdraže
vraćajući se svom korenu i nesanici
ljudskost i lepotu baš ovde traže
adam * daruje hranu i mnogo metafora
rakije i vina krajinskog na trpezi
reči su ovde blage a duša opora
stigli su barjaktari a ne uljezi
iz galerije darodavac klokotrizam
priziva knjige i slike adamu darovane
zaumne su reči i opor je milenov*** aforizam
što hoće da podljuti dušu i krvave rane
iz adama klija duša aleksandra sekulića
koji je živeo samo dok se sa rakijom družio
sejući poetsko seme iz groba naslućenog ptića
pošašvi na put kojim je davno naumio
pogačom se slade pesnici u kobišnici
zemaljskim se šarom oblačeći u odore bele
noćas se vraćaju svom korenu i nesanici
noć plahovita (zvezdana) a utvare nevesele
sveto je mesto dražesna kobišnica
u domu adamovom jezikom zida se kula
iz kamena lepenskog leti bela ptica
pesma se pesmi i snovidi frula
ovde samo nema ace*** i od mačve milića
koji nam iz kosmosa blaženstvo šalju
evo i svetlo jutro u nama sviće
dok pevaju mladići i starci u zavičaju
*Adam Puslojić (Kobišnica,1943), pesnik i najveći
srpski prevodilac sa rumunskog jezika. Osnivač je i
vođa klokotrističkog pokreta. Počasni je član rumunske
Akademije nauka i umetnosti.
**Milen Milivojević (Drajinac kod Svrljiga, 1943).
Srpski pesnik, satiričar i aforističar.
***Aleksandar Sekulić je rođen u Sekulićima kod
Dnilovgrada, a preminuo u Beogradu 2007 i poznati je
i priznati srpski pesniki i prozaist. Bio je jedan od
osnivača i aktivnih učesnika klokotrističkih zbivanja.
ZAPLAČI PESMO
1.
zaplači pesmo
zapisa sestrica moja
devojčica
u čijim se očima
kruni lepota
sveta
i setna čežnja
koja moju
prožima dušu
zatalasanu
lahorom vetra
zaplači pesmo
ali nemoj mnogo
zasuziti
već melemnom se
ljubavlju opij
na kladencu
gde vinom nekada
kondire punismo
i žedni žeđ gasismo
rujnim vinom
i pčelinjim medom
zaplači pesmo
ali nikada nemoj
suzu pustiti
jer ti nemoćne
i uboge
stihom svojim
hraniš
rane im vidaš
i braniš ih
od ala i provala
2.
iz nepogode sišao
mudri starac
i njegove zapisujem
REČI
deco moja
oluja je
STRAHOTNA
ali spasićemo se
jer je i BOG
među nama
i njega je strašna
NEPOGODA SNAŠLA
tražeći SPAS
moli nas
da mu pomognemo
jer nam je on vazda
NA POMOĆI BIO
3.
ranjena srna
u devu preobražena
dolazi da nam podari
svetla i ljubavi
i da nam svoje
odagna jade
i da svoje čedo
od vatre otrgne
4.
(ždrepci u galopu
glave odsečene)
(Dragana Džajević)
u galopu ždrepci
a polja spaljena
glave mudre u ambis
bačene
nedosanjani spisi
sa pepelom srasli
kuća porušena
i prag spaljen
ptice na jugu
lobanja na kolac
nariču devojke
vesele se babe
ruke odsečene
omča oko vrata
a u nama
JABUKA OD ZLATA
nedostaju nam glave
i udovi i oči u glavi
pojedoše nas crvi
pozobaše mravi
ispraše nas reke
oduvaše vetri
pokri nas prah
i proguta mrak
u mrklinu zemnu
u nebesa svela
srca VESELA
a tela skorela
brzaci presahli
slova izanđala
knjige na zgarištu
momci na stratištu
5.
opet mi ptice
zloslutnice
čereče srce
(gozbuju
planduju)
raznose mozak
u pustaru mrklu
da se njime slade
dok mi oči vade
(ruke su nemoćne
vidik zamagljen)
nema više
ni detinjeg smeha
ni blagog odjeka
niti kikota
devojačkog
(muzika presahla)
mladići mladići
budite mi čedni
i snove drage
devama darujte
jer one su još
jasike mlade
pupoljci u vrtu
mirišljavom
još nedosanjanom
suze naše suze
spališe nevidljive
MUZE I MEDUZE
6.
i evo
gavrani vrani
sa gozbe se vraćaju
krvlju nahranjeni
srećom umiveni
pjano naduveni
otmeni i sneni
kako sad pobeći
i njima uteći
jer i dok spavaju
oči moje sanjaju
MINIJATURE
1.
stoletno drvo
sapliće jezikom
i korača
korakom mojim
obilazeći
groblja i kolevke
u kojima još spiju
čeda nerođena
deca neljubljena
ljube ucveljene
2.
u krošnji velikog hrasta
smestih tajne detinje
i snove svoje pustih
da sa ocem
i pticama
na jug odlepršaju
3.
sve češće me doziva
nebo zavičajno
dok me jure
paščad ukleta
željna krvi
i crne osvete
4.
njive su moje
odavno nezaorane
rane se moje
još po njima šeću
tražeći očev glas
i pesmu devojačku
pesmu plavetnu
blagu
lepršavu
5.
mnogo je leleka
u lobanji mojoj
previše bola
u čeonoj kosti
i rana devojačkih
kraj bistrog izvora
6.
nejake su moje reči
da tugu iskažu
nemoćne su
da me na zlatna polja
vrate
da me kraj reke
omame
da me jutrom ojutre
i ponovo
u pesmu pretvore
7.
goreli jesmo
ali sagoreli nismo
samo smo vatru naučili
da uspravno hoda
i da nas greje
sva njena toplota
|
| ||||
.
Copyright © 2014 DIOGEN pro culture magazine & Sabahudin Hadžialić
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: [email protected];
Narudžbe/Order: [email protected]
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: [email protected];
Narudžbe/Order: [email protected]
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
