|
NA LISTI Od 04.8.2010.g. /
LISTED SINCE August 4th, 2010 among leading European magazines: 
|
All Rights Reserved
Publishers and owners: Peter Tase and Sabahudin Hadžialić, Whitefish Bay, WI, United States of America MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI... WE ARE UNIFYING DIVERSITIES |
|
Narudžba knjiga / Purchasing of the books / Bücher bestellen
|
|
|
|
|
Majo Danilović, Beograd, Srbija
Roden 1955. u G.Lupljanici, Derventa - BiH. Diplomirani politikolog.
Slobodni grafički dizajner. Živi u Beogradu.
Piše poeziju prozu, aforizme
Publikuje od 2008., objavljen u preko 100 zbirki, almanaha i antologija
Objavljivan u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crmoj Gori, Makedoniji,
Sloveniji, Bugarskoj, Italiji i Poljskoj.
Zastupljen u Antologiji slavenske umetnosti, koja je 2011. publikovana u Poljskoj,
pod pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu Poljske, medu 200 autora iz 10
slavenskih zemalja
Zastupljen u Antologiji "Pjesnici za mir u svijetu" , Dhira Verlag, Švicarska i BiH, 2011.
Prisutan na vodećim književnim portalima u svim ex-jugoslovenskim zemljama
Prevoden na bugarski, engleski, italijanski i poljski
Gost na Kulturnoj manifestaciji POETSKI MARATON koji je organizovao DIOGEN pro kultura magazin u saradnji sa “Sarajevskom zimom”, povodom Svjetskog dana poezije u Sarajevu, marta 2011.
Jedan od autora zastupljenih u internacionalnom kulturnom konceptu DIOGEN PRO
KULTURA
Član je Književnog kluba “Scena Crnjanski”, Saveza književnika SKOR iz Beograda, Kluba pisaca Čukarica, KZJ, HKD - Rijeka
Dodijeljene su mu:
- I nagrada XX jubilarnog, međunarodnog festivala poezije ”Zlatni pesnički
prsten” 2009.– Subotica-Palić
- Priznanje Literarnih kreacija 2009, Kluba književnika Novo Sarajevo
- Pohvala Međunarodne književne manifestacije “Vršačko pero” 2009
- DIOGENES 2009, za pjesmu, Treća nagrada -Sarajevo
- Pohvala LV Majskih susreta AD Đuro Salaj, 2010 -Beograd
- Lirske staze – PESNIČKI MARATON – II nagrada – Beograd, Prijepolje, 2010
- PESNIČKE RUKOVETI – Negotin, 2010 – II nagrada
- Najlepša pesma o vinu – Vlasotince, 2010 – III nagrada
- “Banatsko pero” 2010. – Pohvala za pjesmu
- “Banatsko pero” 2010. – Pohvala za priču
- Pesnicki maraton Cuprija, 2010 –Nagrada Pesma mjeseca
- Biblioteka “Jovan Tomic” Nova Varoš – II nagrada na konkursu za najljepšu
ljubavnu pesmu 2011.
- Pesničko proleće Čukarice 2011. – Beograd – Pohvala
- Pesnički maraton ljubavne poezije Batajnica 2011. – Prva nagrada publike
- Pjesnicki maraton u Legatu pariskog slikara i pjesnika Nikole Šuice –
Zemun , 2011 - Druga nagrada
- “Jutro nad Ozrenom” – Sokobanja – Pohvala
- Povelja “Poeta 2011” za izuzetan kvalitet pjesme – Klub pisaca “Poeta” – Beograd
- “Slapovi Vučjanke” – Vučje – Prva nagrada konkursa
- Međunarodni konkurs o ljepotama voda” – KK “Vihor”, Derventa, 2011 – Prva
nagrada žirija
- “2.književni susreti”, Smed. Palanka 2011 - Druga nagrada učesnika Susreta
- “Poetska pozornica plus” 2011. - Ćuprija - Druga nagrada žirija
- “Olovko ne ćuti” Veliki Borak 2011 – pohvala za pjesmu
- Prvi Sabor duhovne poezije Rakovica 2011. – “Venac izabranih”
Objavio je knjige ljubavnih pjesama: “Dok svetom gazim rasute poljupce”
(2010.) - koja se prevodi na italijanski,, i “Makar to bila slutnja samo” (2010.)
Iz štampe su upravo izašle dvije knjige pjesama: “Voli me pjesniče... kao u pjesmi, kao u snu” - ljubavna poezija i knjiga pjesama o životu i koječemu “Od glagola biti”.
U Sloveniji je u izdanju Založbe IK Stehanja Vas izašla zajednička knjiga tri autora, među kojima je i Majo Danilović.
U pripremi je knjiga kratke proze.
Trenutno radi na svom prvom romanu.
Slobodni grafički dizajner. Živi u Beogradu.
Piše poeziju prozu, aforizme
Publikuje od 2008., objavljen u preko 100 zbirki, almanaha i antologija
Objavljivan u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crmoj Gori, Makedoniji,
Sloveniji, Bugarskoj, Italiji i Poljskoj.
Zastupljen u Antologiji slavenske umetnosti, koja je 2011. publikovana u Poljskoj,
pod pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu Poljske, medu 200 autora iz 10
slavenskih zemalja
Zastupljen u Antologiji "Pjesnici za mir u svijetu" , Dhira Verlag, Švicarska i BiH, 2011.
Prisutan na vodećim književnim portalima u svim ex-jugoslovenskim zemljama
Prevoden na bugarski, engleski, italijanski i poljski
Gost na Kulturnoj manifestaciji POETSKI MARATON koji je organizovao DIOGEN pro kultura magazin u saradnji sa “Sarajevskom zimom”, povodom Svjetskog dana poezije u Sarajevu, marta 2011.
Jedan od autora zastupljenih u internacionalnom kulturnom konceptu DIOGEN PRO
KULTURA
Član je Književnog kluba “Scena Crnjanski”, Saveza književnika SKOR iz Beograda, Kluba pisaca Čukarica, KZJ, HKD - Rijeka
Dodijeljene su mu:
- I nagrada XX jubilarnog, međunarodnog festivala poezije ”Zlatni pesnički
prsten” 2009.– Subotica-Palić
- Priznanje Literarnih kreacija 2009, Kluba književnika Novo Sarajevo
- Pohvala Međunarodne književne manifestacije “Vršačko pero” 2009
- DIOGENES 2009, za pjesmu, Treća nagrada -Sarajevo
- Pohvala LV Majskih susreta AD Đuro Salaj, 2010 -Beograd
- Lirske staze – PESNIČKI MARATON – II nagrada – Beograd, Prijepolje, 2010
- PESNIČKE RUKOVETI – Negotin, 2010 – II nagrada
- Najlepša pesma o vinu – Vlasotince, 2010 – III nagrada
- “Banatsko pero” 2010. – Pohvala za pjesmu
- “Banatsko pero” 2010. – Pohvala za priču
- Pesnicki maraton Cuprija, 2010 –Nagrada Pesma mjeseca
- Biblioteka “Jovan Tomic” Nova Varoš – II nagrada na konkursu za najljepšu
ljubavnu pesmu 2011.
- Pesničko proleće Čukarice 2011. – Beograd – Pohvala
- Pesnički maraton ljubavne poezije Batajnica 2011. – Prva nagrada publike
- Pjesnicki maraton u Legatu pariskog slikara i pjesnika Nikole Šuice –
Zemun , 2011 - Druga nagrada
- “Jutro nad Ozrenom” – Sokobanja – Pohvala
- Povelja “Poeta 2011” za izuzetan kvalitet pjesme – Klub pisaca “Poeta” – Beograd
- “Slapovi Vučjanke” – Vučje – Prva nagrada konkursa
- Međunarodni konkurs o ljepotama voda” – KK “Vihor”, Derventa, 2011 – Prva
nagrada žirija
- “2.književni susreti”, Smed. Palanka 2011 - Druga nagrada učesnika Susreta
- “Poetska pozornica plus” 2011. - Ćuprija - Druga nagrada žirija
- “Olovko ne ćuti” Veliki Borak 2011 – pohvala za pjesmu
- Prvi Sabor duhovne poezije Rakovica 2011. – “Venac izabranih”
Objavio je knjige ljubavnih pjesama: “Dok svetom gazim rasute poljupce”
(2010.) - koja se prevodi na italijanski,, i “Makar to bila slutnja samo” (2010.)
Iz štampe su upravo izašle dvije knjige pjesama: “Voli me pjesniče... kao u pjesmi, kao u snu” - ljubavna poezija i knjiga pjesama o životu i koječemu “Od glagola biti”.
U Sloveniji je u izdanju Založbe IK Stehanja Vas izašla zajednička knjiga tri autora, među kojima je i Majo Danilović.
U pripremi je knjiga kratke proze.
Trenutno radi na svom prvom romanu.
Dizajnom se bavi 20-tak godina /ali ne po vokaciji/ uglavnom u Italiji, gdje je sarađivao sa preko pedeset italijanskih kompanija, među kojima su i prestižni brendovi : Piaggio, Magoni Arredamenti, Mares, UFP, Idros, OMEP, G&P Design…
Radio je i za kompanije iz USA, Švajcarske, Slovenije, Nemačke, Holandije, Francuske, Libije, Tunisa, Katra, Abu Dabija, Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Rusije…
Svojim zadovoljnim klijentima uradio je brojne kataloge, Company Profile, koji su mu osim grafičkog i estetskog oblikovanja povjerili i čitavo konceptualno dizajniranje, vrlo često uključujući i tekstualno predstavljanje kompanija.
1991. godine, na Internacionalnom sajmu u Tripoliju, Libija, dobio je “Veliko zlatno sunce” za najbolje uređenje Izložbeni prostor /u kojem je bilo predstavljeno preko 100 kompanija sa eks-jugoslavenskog prostora/.
U slobodno vrijeme, dizajnira i ilustruje knjige svojim kolegama piscima, kao i sav prateći štampani material vezano za promotivne i druge aktivnosti na predstavljanju njihovih knjiga.
Radio je i za kompanije iz USA, Švajcarske, Slovenije, Nemačke, Holandije, Francuske, Libije, Tunisa, Katra, Abu Dabija, Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Rusije…
Svojim zadovoljnim klijentima uradio je brojne kataloge, Company Profile, koji su mu osim grafičkog i estetskog oblikovanja povjerili i čitavo konceptualno dizajniranje, vrlo često uključujući i tekstualno predstavljanje kompanija.
1991. godine, na Internacionalnom sajmu u Tripoliju, Libija, dobio je “Veliko zlatno sunce” za najbolje uređenje Izložbeni prostor /u kojem je bilo predstavljeno preko 100 kompanija sa eks-jugoslavenskog prostora/.
U slobodno vrijeme, dizajnira i ilustruje knjige svojim kolegama piscima, kao i sav prateći štampani material vezano za promotivne i druge aktivnosti na predstavljanju njihovih knjiga.
VERONA, ITALIJA, 19.3.2016.g.
MAJO DANILOVIĆ - autor DIOGEN pr kultura magazina od 2010.g.
CEREMONIJA PROGLAŠENJA ČLANOM SVETSKE AKADEMIJE
Fotografije: Saša Danilović
|
|
|
|
|
|
List srpske zajednice u Mađarskoj - 21.8.2014. - SRPSKE NEDELJNE NOVINE
29.8.2013., Beograd, Srbija
By Sabahudin Hadzialic in DIOGEN
180 pages, published 9/17/2012
DIOGEN pro art magazin No 16 I special January 2012...Majo Danilović Art...Art of goodnesJust as his verses, and these footprints of spiritual hopes from Majo Danilović fiercely are rebounding, as waves of desire, from the cliffs of everyday life. However, patient, kind as he is, Majo successfully builds his own art in spite of all the Scylla and Charybdis faced with. However, there is no artist without barriers, whatever they may be. Just…
VILLA AMIRA, Street Ante Starčevića 33,
|
LP vinyl sell from
|
|
Buharin poetike 21.vijeka/stoljeća
Anarhija je oblik svijesti usmjeren rušenju lažnih ideala sa ciljem vladavine bez vlasti. Uz autokontrolu društva. Moglo bi, kada bi pjesnik Majo Danilović bio kloniran na „entu..“ i zatim ravnomjerno reaspoređen all around. Ovako, ostaje nam vapaj čuđenja sluđenog autora. Zbog čega rekoh ove dvije posljednje riječi? Zbog umora, zasićenja, krika i molbe da se prestane sa silovanjem uma kojem smo svakodneno izloženi od „nazovi“ pjesnika, „nazovi“ kritičara i „nazovi“ autora. No, za njih je i Majo „nazovi“ pjesnik. Kako sada objediniti ova dva nonsensa isključivosti? Jednostavno. Nagrade koje dobija uz objavljivanje radova u zbornicima i na WWW portalima idu u korist autorstva poetike koju zastupa, ali sa druge strane imamo one koji se sablažnjavaju nad njegovom poezijom zbog nedostatka „smislenosti predočene radnje“, „refleksije rečenog“ i „poruke pjesnika“. Ali, ako pročitamo više puta i analiziramo stihove bez predrasuda vlastite umišljenosti, i ako to učinimo ne samo jednom, pred nama će se otvoriti dvori autorstva per se. Zbog sebe i nas. Majo je pjesnik. Nadasve to! Riječ urednika Sabahudin Hadžialić |
Bukharin of poetics from 21st century
Anarchy is a form of consciousness that targets the destruction of false ideals focused in order to rule without authority. With auto-control of the society. It could, if the poet Majo Danilovic was cloned to "numerous copies .." and then disposed evenly all around. Thus, we have now a cry of amazement slightly „demented“ author. Why I said these four last words? Due to fatigue, saturation, scream and pleas to stop the rape of the mind which we are exposed every day by the side of "so call" poets, a "so call" critics and „so call“ authors. But for them is Majo "so call" poet. How can we integrate these two nonsenses of exclusivity? Simple. Awards given to him by the publication of papers in joint books and on the web portals goes for the favor of the authorship of poetry represented, but on the other hand we have those who are offended and against his poetry because of the lack of "meaningfulness of the presented actions," the reflection of said, "and "message of the poet." But if you read his poetry several times and analyze the lyrics without prejudice of your own conceit, and if we do that not just once, in front of us will open courtyard of authorship per se. Because of you and us. Majo is a poet. Above all this! Editor's word Sabahudin Hadzialic |
11.6.2013.
Intevrju na TV KCN - jutarnji program
25.12.2012. - Dvije nove knjige poezije našeg autora Maje Danilovića,
Beograd (Srbija) decembar/prosinac 2012.g.
|
|
25.11.2011. Kuća Đure Jakšića, Skadarlija, Beograd, Srbija
Predstavljanje knjiga
OD GLAGOLA BITI i VOLI ME PJESNIČE
|
|
NEDAM VAM OCA PARTIZANA
Nedam ja svog oca, iz onog rata borca!
Uvek ću biti sin partizana,
neću se odreći sedam kolajni,
i sedam njegovih ljutih rana.
I neću - o tome ćutati!
Nosiću ideale, živeću snove tribuna -
sa tri zanata iz mitrovičkog kazamata!
Izem ti bogatstvo gadova,
mangupa iz vlastitih redova ,
što prodali su ideale,
za Unrino sledovanje, triciklo na pedale.
Snove o jednakosti i pravdi izdali,
iz etike pokekli, iz ljudskosti propali.
Psovo mi otac, da prostiš, crkvu Ravanicu,
kada me drugi tukli u cevanicu.
Pio je, pušio s rajom i ciganima,
bežo’ od bitangi i partijske fukare,
penzionisani direktor parne pekare.
Kad pravdu teraš, u glavi kvrcneš,
il’ postaneš šećeraš. Prosta jednačina.
Istina živa - na kraju nije imao
za fraklić vinjaka i bocu insulina.
Ordena više od kilograma,
u njemu gelera sto dvajes’ grama!
Ostaje svedočanstvo za državno izdajstvo.
Za života, vlast ga precrtala,
dostojanstvo mu otimala, poniznost poklanjala.
Priučeni političari - kalfe tajkuna,
režima tekliči, lažni moralisti,
ostrašćeni verski fanatici, preobraćeni komunisti,
povampireni monarhisti, nacionalni strojevi,
patriote profesionalci, intelektualni nojevi,
telohranitelji policajci,
virtuelni građevinari, lihvari medicinari -
na vas ne mogu ni da povratim!
Ubili ste ga za života, na zidu vlastitog izdajstva,
osionošću svojom ga u srce gađali,
kosti države dok ste glođali!
Ne bih pod zastavu vašu, očevu gazim stazu,
imate moć, glamur i pare,
ja – garsonjeru, u kojoj držim ideale.
Ne dam vam svog matorca! Ljudskosti tvorca!
Reko je ne, Staljinu, Slobi i Titu,
voleo ljude, preziro’ elitu.
Iz ovog prostog sveta, otišao uspravno - na štitu!
Čak vas ni mrzeo nije!
Kad se u narodu kockice slože,
znao je da ćete, jednom, na šiljak obrati kože.
Ustvari, njemu - vas, bilo je žao.
GRADACIJA REČI
onima koji se neće prepoznati
Pesma je moja na vašem kantaru,
vredi li krnjavu paru -
tri lica u pesmi traže krivca.
Članovi deset ste klubova, par saveza
i Centralnog Udruženja,
u zavisnosti od raspoloženja i funkcije,
vi što bežali ste s časova interpunkcije,
danas merite moju pesmu!
U vašim rukama pesma se srami!
Pričate o njoj kao o lakoj dami;
mišljenje vaše dok se konstituiše,
pred vama ona se prostituiše.
Izveštačeno se smeši,
nogom vas gurka ispod stola,
spremna s vama da zgreši,
dok ponos gura pod suknju bola.
Vi, žiristi i selektori,
mali bogovi, suci i elektori!
Do podne književnici, s večeri kritičari,
univerzalni znalci,
jedinstveni kad treba glasati,
za vjeki vekova - moje pesmu,
vi ćete žigosati.
Procenjujete joj okus, ukus, kakvoću!
U zube joj gvirite, skidajući je golu,
na grame merite je!
Odseći ćete da li je zrela, trula, zelena,
vi, što šepajući u rimi, ispriku tražite u metafizici,
il’ tvorite deseteračku epiku,
ne hajući što slep je jedan,
to, dva veka pre, od vas radio bolje.
Vi, što mistifikujete šifre, famozna tri primerka,
o broju učesnika štimate cifre,
jedni drugima delite zvanja,
pesma vam moja – topovska hrana.
Tuđe inspiracije usisivači,
iz svetskih antologija prepisivači,
vi, što publikovali ste metar i dva’jes’,
podsekli krilo poeziji, očerupali perje,
vreme vam - za jedno poduže ferje!
Idite u aleje velikana, neka vam daju ulice!
Naselite Akademije, spasite nas epidemije
osrednjosti i sniženih ideala!
Pišite memoare,
vašom kreacijom uposlite kuloare!
I niko da se zastidi,
što Pesmu terali ste - da vam se svidi!
Nosite kući to vaše kafkijanstvo,
vreme je za jedno buharinijanstvo!
S vama u istoriju, poniznost i pijanstvo,
Poeziji neka se vrati dostojanstvo!
U PRIVIDU USPENJA
Ne bojim se nada mnom Onog! Pravedan je a strog.
Ljudi se uplašim! I sebe plašim se – bednog!
Ne zazirem od onih što napismeno su ludi,
no gnušam se bratije -
sve što čine, čine u ime pravde, demokratije.
U ime, i za ime Boga ratuju, na Mesec putuju!
Mraka se plašim i visine.
I nas, što s osmehom, drugom u leđa udaramo kline.
I onog što bilo je, i što će biti!
Da li dočekaću, ne znam, čoveka u nama da prepoznam?
Oružjem zveckamo, silu paradiramo,
prirodu gadimo, vodu recikliramo!
Da bude čovek manje ratnik, da ni je zver i zlotvor.
Više da pesnik je, luč što nosi, duševni-emotivni stvor!
Zavisti se gadim i taštine, ljudi - što gledaju sa visine.
Nadmenosti bez pokrića, patvorenosti ljudskog bića.
Laži oridinarne i dežurne istine!
Sebe se najviše plašim! I vas se očito plašim!
Ja koji život ponizno klečim, pred vama uspravan stojim,
s nadom, da vas zadivim svojom gromadom.
U snove bežim i loše pesme krojim!
Života, od smrti, više se bojim!
A njim se sve više trujem: bogaram i psujem,
sve više druge krivim – postojim al’ ne živim.
I nikog da zađe u moje predgrađe,
da mi poveri, kako od glagola biti pravilno tvoriti sebe,
a čoveka u sebi ne ubiti.
Plašim se samoće! Što ljudi bezglavo u novo hrle!
Snagu ti kradu, dok te drugarski grle;
duboke vode, preterane slobode, skučenosti i širine, plašim se!
Ne osvrćemo se, dok odlazimo. Po bližnjim gazimo i po precima!
Ne znamo prosti,
kada smo pljunuli drugog, mi smo pljunuli sebe,
kada smo drugog ubili, sebe ubili smo!
U prividu uspenja, mi tonemo! Slepo gledamo, slušamo nemo!
Dok Onaj, što iznad svih nas je,
ne raseje novo seme, da ga kukolj i korov nadrasti neće.
A nas, u tor da vrati, bičem opaše - volujskom žilom.
Da nas uštroji silom!
Pa da se navek pitamo:
gde smo to izgrešili, kad milom vodu pilo nije!
DRAGI MOJ MAESTRO
U vrzinom kolu od života,
ne bih, Majstore, još jedan krug!
Zaustavi ringišpil,
ja bih da siđem,
možda se konačno i sebi svidim.
U ovom lošem komadu, Maestro,
ne bih još jedan čin!
Navuci zavesu,
da se ne razvodni
sav ovaj nered od mog života.
Caro Maestro!
Ne gubi vreme na mene!
Najgori ja sam u klasi!
Obrati pažnju
na one što im je stalo,
i što im malo, sve što im daš.
Daj im i ovo moje,
pa kad sa svojim u plusu spoje,
barem će imati
jedno veliko ništa!
Ako je život ovaj - pesma,
ne bih ja refren i zadnju strofu.
Zar pred vas
svu svoju katastrofu!
Pa neka vidi život
kako će dalje bez mene?
Ako je život basna, Signore Creatore,
ne moraš naravoučenije!
Za mene - kasno je!
Poentu - nikada ja ne dokučim.
ISPOD STARE MURVE
Čuj... more kao da peva!
Dok sedim u senci stare murve,
igraju talasi u ritmu Dalmatino.
Ponovo snatriš pesniče!
Na svoje si se vratio.
Malo ti šta bilo inspirativno,
gotovo ništa opsesivno,
ni zaljubljen nisi -
a nisi više izgubljen.
Nada na horizontu!
U ovo sunčano mattino,
u cvetu lavande prividiš
ljubičasto iz ženskog oka,
u raspuklom naru - devojačku jedrinu,
sad kad ponovo tvoriš jedninu,
kao da nisi sam.
U hladu prastarog duda
podižeš pogled, uzdižeš glavu,
i gledaš u daljinu.
U beloj peni, što more valja,
pomorska festa - u belom nevesta,
mornari svatovi nebeski.
Oblaka dva, dva jastuka,
dva meka poljupca,
miris usoljenih inćuna
i boca plavog vina -
zadugo odavde ne odlazim.
Prestaću da se kupam, pustiću bradu.
Kraj vode zorom ću pevati
…sve ptičice iz gore…
Nek vidi galeb, burevesnik,
kako se uzdiže pesnik!
Pod starim stablom - ponovo sanjam.
ONA I NJEZIN KAČKET
Ona baš zna da ga nosi!
Ko da će da te poljubi, pa ustukne – prkosi!
Lice devojčice, kosu tršavice,
kad udene u kapelino,
izgledaju obaška fino - ona i njezin kačket.
I zlatan širit – oreol anđela s Tissoove slike
odavno nije pronosio tako lepo lice.
Taj kačket na njoj, ko’ da je svet!
Ko da joj ga majka rodila,
a ne piccola seria di Alta moda,
i sav okolo govori svet:
eno je Cica i njezin kačket!
Dala mu blagosti, šarma,
nonshalance , otmenost, stila,
zna da ga nosi ta gorska dorćolska vila.
U hladu njenog kačketa
očima promiče seta.
I gasne sjaja,
tek da u njih lepe može da se gleda.
Da li je štiti od sunca, mraka,
setu čuva na njenom licu,
il onu u njoj - večitu devojčicu?
Kapu i lik gracije Cice, za amblem prestonice!
Neka Beograd slavi lepotu umesto sniženih ideala!
Nek’ ljubi misli večitih sanjara!
Kao ruka device što skriva gole grudi;
kao nadlan na čelu za bolji pogled u daljinu.
Kao Korto Malteze, južnjačka uteha,
odbegli talas, jezerski alas.
Kao miris mirte -
škatula za čuvanje rastrglih misli.
U ŠEVAR MAGNOVENJA
Zaiskri sunce s nebesa!
Otvoriše se vrata raja!
Obnevidim - pa vidim!
Došla je da me vidi!
Ja smušen,
u njenom oku sjaj,
meni predat se sklona.
Lupetam, ona me sluša,
rešenost moju kao da kuša.
Isti nam pogled -
jedna nam duša.
I sve to, oko pola pet,
nedaleko od Vile Elizabet!
Glas joj je tih i mek,
u meni pohote jek.
Kroz maglu duvanskog dima,
muško u meni bi da je ima,
baš tu pred svima.
U oči ne smem da je gledam,
videću u njima kako me ište!
Ima unutra dragost za mene,
što suzom izvire,
u prošlost blisku ponire.
Žana, Žana,
moja je misao pijana,
od onog dana - drhtaja ubrana!
Spusti taj pogled - ne gledaj!
Ovoj tišini se predaj.
Dok sunce ne zaspi u vodi,
proletnja noć neka nas vodi.
U ševar magnovenja,
u pomrčinu otkrovenja,
da speremo silni greh
što nam se čežnje
ranije uplele nisu!
NEOPISIVA
Bedna je ova pesma koju pišem,
bez ritmike i atributa,
jer prosto ne znam
kako da vam opišem
lepotu moje drage,
u prazno olovka luta.
Ako stavim
da joj je kosa svila,
usne kupine, a oko badem,
od drugih pesnika ja ću da kradem,
a opet, o njenoj krasoti
neću vam reći ništa.
Ako ste skloni misliti
kako preterujem,
divotu njenu u zvezde što kujem,
ne bih ja fraze, okoštale izraze,
fale mi reči, fatalne rime,
fale mi note, metafore,
boginjom, sveticom
da vam je tvore.
Da je opevam tako,
da se po ruci ježite,
suzu pustite lako,
do drhtaja da se raznežite.
Neće ona
u ovoj pesmi stanovati,
nisam pesnik za tako lepu damu.
Ovaj će list noćas,
biti zgužvan i zgažen,
u meni noćas pesnik poražen.
I međ’ vama postiđen stojim -
makar sam mogao,
od mašte da je skrojim.
LJUBAV – SVETINJU RUŠE
Između nas noćas centimetri,
centimetri - kilometri!
Prava i duga, pruga do mora,
po nama legla môra.
Uzdahneš ti –ćutim ja.
I ti nêma, kada uzdišem ja.
Mala nam bivša Jugoslavija,
orkestar ovaj noćas ne štima.
Mesec je moj, tvoje zvezde,
zamrle u nama žlezde,
pa samo privid
da nas zajedno ima.
To samo naša su tela,
između nas galaksija,
odlutale misli, damari uskisli,
i okrajak tvoga čaršava.
Između nas severa Morava,
sat prazno otkucava.
Ni srama - što se ne dotičemo!
Jutrom pobednici, nema poraza,
poneki osmeh, i koja fraza,
dan, ni bolji ni gori,
između nas više ne gori
vatra ljubavi.
Između nas praznina,
čaršavi beli noćas crnina -
zamrlu iskru žale.
Parastos bez cveća i sveća,
ljubavni bezvernici.
U boga Amora ne veruju,
ogrezli grešnici!
Ni kazna pakla ne bi nas takla -
impuls nam dala.
Ni straha za duše - svetinju ruše!
Ni zadnji sud!
Sve mrtvo, sve uzalud!
Na kraju poslednjeg čina,
zavesa besrama pala.
Što ljubav imala -
to i dala.
Odjavne trube,
iz ljubavi tube istisli sve!
Na čepu - ni da se zagrebe.
OD GLAGOLA BITI
Sa mesta gde jesam,
a jesam,
ni traga obali, spasa uvali.
Ičega,
za šta bih da se uhvatim!
Kad bi me videli –
čovek u moru , svi bi vikali.
Nigde nikoga, voda duboka!
Ni pojasa - ni ruke spasa!
Ostavljen, napušten,
plutam po struji.
Odavde, gde sam,
sve manje jesam.
Posle brodoloma,
što pluta drvo!
Vidika nema,
ni kopna ni horizonta,
sve prekrilo mrak i tama.
Ne plivam,
nose me vali,
morem plutam, vodu gutam,
da l’ pučini ili obali?
Neptuna omame,
dubine mame!
Života retrospektiva,
dole je moja perspektiva.
Za nebo nisu kukavice,
gore su zvezde i lastavice!
Odavde gde sam,
a skoro da nisam,
ni ljudi ni čoveka!
Ni glasa ni odjeka -
ne mogu ovako doveka!
More je tiho i drema.
Tu gde sam
– više me nema.
Glagolsko vreme – prošlo.
Nedam ja svog oca, iz onog rata borca!
Uvek ću biti sin partizana,
neću se odreći sedam kolajni,
i sedam njegovih ljutih rana.
I neću - o tome ćutati!
Nosiću ideale, živeću snove tribuna -
sa tri zanata iz mitrovičkog kazamata!
Izem ti bogatstvo gadova,
mangupa iz vlastitih redova ,
što prodali su ideale,
za Unrino sledovanje, triciklo na pedale.
Snove o jednakosti i pravdi izdali,
iz etike pokekli, iz ljudskosti propali.
Psovo mi otac, da prostiš, crkvu Ravanicu,
kada me drugi tukli u cevanicu.
Pio je, pušio s rajom i ciganima,
bežo’ od bitangi i partijske fukare,
penzionisani direktor parne pekare.
Kad pravdu teraš, u glavi kvrcneš,
il’ postaneš šećeraš. Prosta jednačina.
Istina živa - na kraju nije imao
za fraklić vinjaka i bocu insulina.
Ordena više od kilograma,
u njemu gelera sto dvajes’ grama!
Ostaje svedočanstvo za državno izdajstvo.
Za života, vlast ga precrtala,
dostojanstvo mu otimala, poniznost poklanjala.
Priučeni političari - kalfe tajkuna,
režima tekliči, lažni moralisti,
ostrašćeni verski fanatici, preobraćeni komunisti,
povampireni monarhisti, nacionalni strojevi,
patriote profesionalci, intelektualni nojevi,
telohranitelji policajci,
virtuelni građevinari, lihvari medicinari -
na vas ne mogu ni da povratim!
Ubili ste ga za života, na zidu vlastitog izdajstva,
osionošću svojom ga u srce gađali,
kosti države dok ste glođali!
Ne bih pod zastavu vašu, očevu gazim stazu,
imate moć, glamur i pare,
ja – garsonjeru, u kojoj držim ideale.
Ne dam vam svog matorca! Ljudskosti tvorca!
Reko je ne, Staljinu, Slobi i Titu,
voleo ljude, preziro’ elitu.
Iz ovog prostog sveta, otišao uspravno - na štitu!
Čak vas ni mrzeo nije!
Kad se u narodu kockice slože,
znao je da ćete, jednom, na šiljak obrati kože.
Ustvari, njemu - vas, bilo je žao.
GRADACIJA REČI
onima koji se neće prepoznati
Pesma je moja na vašem kantaru,
vredi li krnjavu paru -
tri lica u pesmi traže krivca.
Članovi deset ste klubova, par saveza
i Centralnog Udruženja,
u zavisnosti od raspoloženja i funkcije,
vi što bežali ste s časova interpunkcije,
danas merite moju pesmu!
U vašim rukama pesma se srami!
Pričate o njoj kao o lakoj dami;
mišljenje vaše dok se konstituiše,
pred vama ona se prostituiše.
Izveštačeno se smeši,
nogom vas gurka ispod stola,
spremna s vama da zgreši,
dok ponos gura pod suknju bola.
Vi, žiristi i selektori,
mali bogovi, suci i elektori!
Do podne književnici, s večeri kritičari,
univerzalni znalci,
jedinstveni kad treba glasati,
za vjeki vekova - moje pesmu,
vi ćete žigosati.
Procenjujete joj okus, ukus, kakvoću!
U zube joj gvirite, skidajući je golu,
na grame merite je!
Odseći ćete da li je zrela, trula, zelena,
vi, što šepajući u rimi, ispriku tražite u metafizici,
il’ tvorite deseteračku epiku,
ne hajući što slep je jedan,
to, dva veka pre, od vas radio bolje.
Vi, što mistifikujete šifre, famozna tri primerka,
o broju učesnika štimate cifre,
jedni drugima delite zvanja,
pesma vam moja – topovska hrana.
Tuđe inspiracije usisivači,
iz svetskih antologija prepisivači,
vi, što publikovali ste metar i dva’jes’,
podsekli krilo poeziji, očerupali perje,
vreme vam - za jedno poduže ferje!
Idite u aleje velikana, neka vam daju ulice!
Naselite Akademije, spasite nas epidemije
osrednjosti i sniženih ideala!
Pišite memoare,
vašom kreacijom uposlite kuloare!
I niko da se zastidi,
što Pesmu terali ste - da vam se svidi!
Nosite kući to vaše kafkijanstvo,
vreme je za jedno buharinijanstvo!
S vama u istoriju, poniznost i pijanstvo,
Poeziji neka se vrati dostojanstvo!
U PRIVIDU USPENJA
Ne bojim se nada mnom Onog! Pravedan je a strog.
Ljudi se uplašim! I sebe plašim se – bednog!
Ne zazirem od onih što napismeno su ludi,
no gnušam se bratije -
sve što čine, čine u ime pravde, demokratije.
U ime, i za ime Boga ratuju, na Mesec putuju!
Mraka se plašim i visine.
I nas, što s osmehom, drugom u leđa udaramo kline.
I onog što bilo je, i što će biti!
Da li dočekaću, ne znam, čoveka u nama da prepoznam?
Oružjem zveckamo, silu paradiramo,
prirodu gadimo, vodu recikliramo!
Da bude čovek manje ratnik, da ni je zver i zlotvor.
Više da pesnik je, luč što nosi, duševni-emotivni stvor!
Zavisti se gadim i taštine, ljudi - što gledaju sa visine.
Nadmenosti bez pokrića, patvorenosti ljudskog bića.
Laži oridinarne i dežurne istine!
Sebe se najviše plašim! I vas se očito plašim!
Ja koji život ponizno klečim, pred vama uspravan stojim,
s nadom, da vas zadivim svojom gromadom.
U snove bežim i loše pesme krojim!
Života, od smrti, više se bojim!
A njim se sve više trujem: bogaram i psujem,
sve više druge krivim – postojim al’ ne živim.
I nikog da zađe u moje predgrađe,
da mi poveri, kako od glagola biti pravilno tvoriti sebe,
a čoveka u sebi ne ubiti.
Plašim se samoće! Što ljudi bezglavo u novo hrle!
Snagu ti kradu, dok te drugarski grle;
duboke vode, preterane slobode, skučenosti i širine, plašim se!
Ne osvrćemo se, dok odlazimo. Po bližnjim gazimo i po precima!
Ne znamo prosti,
kada smo pljunuli drugog, mi smo pljunuli sebe,
kada smo drugog ubili, sebe ubili smo!
U prividu uspenja, mi tonemo! Slepo gledamo, slušamo nemo!
Dok Onaj, što iznad svih nas je,
ne raseje novo seme, da ga kukolj i korov nadrasti neće.
A nas, u tor da vrati, bičem opaše - volujskom žilom.
Da nas uštroji silom!
Pa da se navek pitamo:
gde smo to izgrešili, kad milom vodu pilo nije!
DRAGI MOJ MAESTRO
U vrzinom kolu od života,
ne bih, Majstore, još jedan krug!
Zaustavi ringišpil,
ja bih da siđem,
možda se konačno i sebi svidim.
U ovom lošem komadu, Maestro,
ne bih još jedan čin!
Navuci zavesu,
da se ne razvodni
sav ovaj nered od mog života.
Caro Maestro!
Ne gubi vreme na mene!
Najgori ja sam u klasi!
Obrati pažnju
na one što im je stalo,
i što im malo, sve što im daš.
Daj im i ovo moje,
pa kad sa svojim u plusu spoje,
barem će imati
jedno veliko ništa!
Ako je život ovaj - pesma,
ne bih ja refren i zadnju strofu.
Zar pred vas
svu svoju katastrofu!
Pa neka vidi život
kako će dalje bez mene?
Ako je život basna, Signore Creatore,
ne moraš naravoučenije!
Za mene - kasno je!
Poentu - nikada ja ne dokučim.
ISPOD STARE MURVE
Čuj... more kao da peva!
Dok sedim u senci stare murve,
igraju talasi u ritmu Dalmatino.
Ponovo snatriš pesniče!
Na svoje si se vratio.
Malo ti šta bilo inspirativno,
gotovo ništa opsesivno,
ni zaljubljen nisi -
a nisi više izgubljen.
Nada na horizontu!
U ovo sunčano mattino,
u cvetu lavande prividiš
ljubičasto iz ženskog oka,
u raspuklom naru - devojačku jedrinu,
sad kad ponovo tvoriš jedninu,
kao da nisi sam.
U hladu prastarog duda
podižeš pogled, uzdižeš glavu,
i gledaš u daljinu.
U beloj peni, što more valja,
pomorska festa - u belom nevesta,
mornari svatovi nebeski.
Oblaka dva, dva jastuka,
dva meka poljupca,
miris usoljenih inćuna
i boca plavog vina -
zadugo odavde ne odlazim.
Prestaću da se kupam, pustiću bradu.
Kraj vode zorom ću pevati
…sve ptičice iz gore…
Nek vidi galeb, burevesnik,
kako se uzdiže pesnik!
Pod starim stablom - ponovo sanjam.
ONA I NJEZIN KAČKET
Ona baš zna da ga nosi!
Ko da će da te poljubi, pa ustukne – prkosi!
Lice devojčice, kosu tršavice,
kad udene u kapelino,
izgledaju obaška fino - ona i njezin kačket.
I zlatan širit – oreol anđela s Tissoove slike
odavno nije pronosio tako lepo lice.
Taj kačket na njoj, ko’ da je svet!
Ko da joj ga majka rodila,
a ne piccola seria di Alta moda,
i sav okolo govori svet:
eno je Cica i njezin kačket!
Dala mu blagosti, šarma,
nonshalance , otmenost, stila,
zna da ga nosi ta gorska dorćolska vila.
U hladu njenog kačketa
očima promiče seta.
I gasne sjaja,
tek da u njih lepe može da se gleda.
Da li je štiti od sunca, mraka,
setu čuva na njenom licu,
il onu u njoj - večitu devojčicu?
Kapu i lik gracije Cice, za amblem prestonice!
Neka Beograd slavi lepotu umesto sniženih ideala!
Nek’ ljubi misli večitih sanjara!
Kao ruka device što skriva gole grudi;
kao nadlan na čelu za bolji pogled u daljinu.
Kao Korto Malteze, južnjačka uteha,
odbegli talas, jezerski alas.
Kao miris mirte -
škatula za čuvanje rastrglih misli.
U ŠEVAR MAGNOVENJA
Zaiskri sunce s nebesa!
Otvoriše se vrata raja!
Obnevidim - pa vidim!
Došla je da me vidi!
Ja smušen,
u njenom oku sjaj,
meni predat se sklona.
Lupetam, ona me sluša,
rešenost moju kao da kuša.
Isti nam pogled -
jedna nam duša.
I sve to, oko pola pet,
nedaleko od Vile Elizabet!
Glas joj je tih i mek,
u meni pohote jek.
Kroz maglu duvanskog dima,
muško u meni bi da je ima,
baš tu pred svima.
U oči ne smem da je gledam,
videću u njima kako me ište!
Ima unutra dragost za mene,
što suzom izvire,
u prošlost blisku ponire.
Žana, Žana,
moja je misao pijana,
od onog dana - drhtaja ubrana!
Spusti taj pogled - ne gledaj!
Ovoj tišini se predaj.
Dok sunce ne zaspi u vodi,
proletnja noć neka nas vodi.
U ševar magnovenja,
u pomrčinu otkrovenja,
da speremo silni greh
što nam se čežnje
ranije uplele nisu!
NEOPISIVA
Bedna je ova pesma koju pišem,
bez ritmike i atributa,
jer prosto ne znam
kako da vam opišem
lepotu moje drage,
u prazno olovka luta.
Ako stavim
da joj je kosa svila,
usne kupine, a oko badem,
od drugih pesnika ja ću da kradem,
a opet, o njenoj krasoti
neću vam reći ništa.
Ako ste skloni misliti
kako preterujem,
divotu njenu u zvezde što kujem,
ne bih ja fraze, okoštale izraze,
fale mi reči, fatalne rime,
fale mi note, metafore,
boginjom, sveticom
da vam je tvore.
Da je opevam tako,
da se po ruci ježite,
suzu pustite lako,
do drhtaja da se raznežite.
Neće ona
u ovoj pesmi stanovati,
nisam pesnik za tako lepu damu.
Ovaj će list noćas,
biti zgužvan i zgažen,
u meni noćas pesnik poražen.
I međ’ vama postiđen stojim -
makar sam mogao,
od mašte da je skrojim.
LJUBAV – SVETINJU RUŠE
Između nas noćas centimetri,
centimetri - kilometri!
Prava i duga, pruga do mora,
po nama legla môra.
Uzdahneš ti –ćutim ja.
I ti nêma, kada uzdišem ja.
Mala nam bivša Jugoslavija,
orkestar ovaj noćas ne štima.
Mesec je moj, tvoje zvezde,
zamrle u nama žlezde,
pa samo privid
da nas zajedno ima.
To samo naša su tela,
između nas galaksija,
odlutale misli, damari uskisli,
i okrajak tvoga čaršava.
Između nas severa Morava,
sat prazno otkucava.
Ni srama - što se ne dotičemo!
Jutrom pobednici, nema poraza,
poneki osmeh, i koja fraza,
dan, ni bolji ni gori,
između nas više ne gori
vatra ljubavi.
Između nas praznina,
čaršavi beli noćas crnina -
zamrlu iskru žale.
Parastos bez cveća i sveća,
ljubavni bezvernici.
U boga Amora ne veruju,
ogrezli grešnici!
Ni kazna pakla ne bi nas takla -
impuls nam dala.
Ni straha za duše - svetinju ruše!
Ni zadnji sud!
Sve mrtvo, sve uzalud!
Na kraju poslednjeg čina,
zavesa besrama pala.
Što ljubav imala -
to i dala.
Odjavne trube,
iz ljubavi tube istisli sve!
Na čepu - ni da se zagrebe.
OD GLAGOLA BITI
Sa mesta gde jesam,
a jesam,
ni traga obali, spasa uvali.
Ičega,
za šta bih da se uhvatim!
Kad bi me videli –
čovek u moru , svi bi vikali.
Nigde nikoga, voda duboka!
Ni pojasa - ni ruke spasa!
Ostavljen, napušten,
plutam po struji.
Odavde, gde sam,
sve manje jesam.
Posle brodoloma,
što pluta drvo!
Vidika nema,
ni kopna ni horizonta,
sve prekrilo mrak i tama.
Ne plivam,
nose me vali,
morem plutam, vodu gutam,
da l’ pučini ili obali?
Neptuna omame,
dubine mame!
Života retrospektiva,
dole je moja perspektiva.
Za nebo nisu kukavice,
gore su zvezde i lastavice!
Odavde gde sam,
a skoro da nisam,
ni ljudi ni čoveka!
Ni glasa ni odjeka -
ne mogu ovako doveka!
More je tiho i drema.
Tu gde sam
– više me nema.
Glagolsko vreme – prošlo.
49. BEOGRADSKI MEĐUNARODNI SUSRETI PISACA (20.- 25.9.2012.), BEOGRAD, SRBIJA
DIOGEN PRO KULTURA AUTORI Roman Kissiov, Duška Vrhovac, Ljiljana Crnić i Majo Danilović NA SUSRETIMA
DIOGEN PRO CULTURE AUTHORS WITHIN 49th INTERNATIONAL CONVENTION OF WRITERS IN BELGRADE, SERBIA 20.- 25.9.2012.
|
Majo Danilović, Duška Vrhovac, Ljiljana Crnić & Roman Kissiov (from left to right)
Roman Kissiov & Ljiljana Crnić
|
 |
 |
.
Copyright © 2016 Peter Tase & Sabahudin Hadžialić
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publishers and owners: Peter Tase & Sabahudin Hadžialić
Whitefish Bay, WI, United States of America
Diogen pro kultura magazin (Online)
ISSN 2296-0929
Diogen pro kultura magazin (Print)
ISSN 2296-0937
Library of Congress USA / Biblioteka - Knjižnica Kongresa SAD
Contact Editorial board E-mail: contact_editor@diogenpro.com;
Narudžbe/Order: http://www.diogenpro.com/diogen-all-in-one.html
Pošta/Mail USA: Peter Tase, 5023 NORTH BERKELEY BLVD. WHITEFISH BAY, WI, 53217, USA
Pošta/Mail BiH: Sabahudin Hadžialić, Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publishers and owners: Peter Tase & Sabahudin Hadžialić
Whitefish Bay, WI, United States of America
Diogen pro kultura magazin (Online)
ISSN 2296-0929
Diogen pro kultura magazin (Print)
ISSN 2296-0937
Library of Congress USA / Biblioteka - Knjižnica Kongresa SAD
Contact Editorial board E-mail: contact_editor@diogenpro.com;
Narudžbe/Order: http://www.diogenpro.com/diogen-all-in-one.html
Pošta/Mail USA: Peter Tase, 5023 NORTH BERKELEY BLVD. WHITEFISH BAY, WI, 53217, USA
Pošta/Mail BiH: Sabahudin Hadžialić, Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
