|
NA LISTI Od 04.8.2010.g. /
LISTED SINCE August 4th, 2010 among leading European magazines: 
|
All Rights Reserved
Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić, MSc Sarajevo & Bugojno, Bosnia and Herzegovina MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI... WE ARE UNIFYING DIVERSITIES |
|
Narudžba knjiga / Purchasing of the books / Bücher bestellen
|
|
|
|
Nena Miljanović, Šabac, Srbija
Nena Miljanović je rođena u Šapcu 17.02.1962god. Školovala se u Šapcu, Zagrebu i Beogradu. Po zanimanju pravnik i psiholog. Pisanjem se bavi od nižih razreda osnovne škole. Tokom celog školovanja objavljivala je poeziju i prozu-forma pripovetke, u školskim biltenima, studenststkim glasilima, nedeljnim časopisima i listovima namenjenim afirmaciji mladih pesnika. Učestvovala na raznim pesničkim manifestacijama, dobitnik priznanja i nagrada, i javnih pohvala. Žanrovski nije fahirana ni tematski ni po izražajnoj formi. Rado piše slobodnu formu stiha, ali i ono zanatski najteže- rimu, kao i svoj omiljeni pesnički izraz - poeziju u prozi.Podjednako uspešno se bavi pisanjem proze:pripovetka,esej, roman.
VILLA AMIRA, Street Ante Starčevića 33,
|
LP vinyl sell from
|
|
Ljubavna srdžba
Pjesnikinja Nena Miljanović kao pjesnik je mogući nadomjestak praznine za sve one koji izgubiše nadu. Imajući pred sobom odgovarajući lik osobnosti koji živjeti traži, Nena se, unutar sopstvene borbe sa daleko jačim neprijateljem (sudbinom, op.a.) liječi tkajući prekrasne tonove raznobojnih odsjaja ljubavi...unutar srdžbe. Da, ona je ljuta jer borba ne prestaje. Tako bi silno željela mirnoću bića na valovima maestrala htijenja. Ne dozvoljava joj se. Ipak, jednostavnost izričaja ovdje zamjenjuje želja za opstankom. Bolna, ali vrijedna pomena. Poređenja nas zadužuju, naglašavajući njenu opijenost riječju. Istraživajući mogućnosti rečenice, ona uspijeva sastaviti nove pretpostavke značenja. Nemojte ostati na jednom čitanju. Poezija jeste višeslojna, ako je zaista..poezija. A njene pjesme i jesu život sami. Unutar pjesme. Njen prije svega. No, i naš, htjeli mi to priznati, ili ne. Riječ urednika Sabahudin Hadžialić |
Love anger
Nena Miljanović as a poet is a possible substitute for blanks for everybody whose hope disappeared. Having in front of her an appropriate figure of the personality that seeks to live, Nena, within her own struggle with a far stronger enemy (destiny!) treated with weave of beautiful tones with colorful reflections of love ... within anger. Yes, she is angry because the fight does not stop. She would greatly like to calm the being on the waves of mistral aspirations. She has not been allowed to. However, ease of expression here is replaced by the desire for survival. Painful, but worth mentioning. Comparatively we borrow, emphasizing her intoxication with the words. Exploring the possibility of a sentence, she manages to create a new presumption of meaning. Do not stay in one reading. Poetry is a multilayered, if indeed is... poetry. And poems are like the life itself. Within the poems. Her - first and foremost. But, also ours, we want to admit it or not. Editor's word Sabahudin Hadzialic |
|
Nikad mi ne reci:"Ja te volim draga"
-SPLAVAR - iz ciklusa,,EROTIKON ,, Noćas sam reka brza i plaha i ušću tečem ,radosna,svome hujim i brzam brzakom silna... Ostavljam za sobom nehajana ,drska, sve svoje čedne i grešne dane, spiram sa sebe otiske obljubljene i tečem srećom čista i neljubljena, dragome hitam da se sa njim slijem... I tamo,na kraju venskog mi toka ustava čeka,kamena ,jaka, sidro moćnoga kamenog ludaka o koje cu razbiti usijano čelo i telo vrelo ko dinju zrelu. A zrela će moja da drhture bedra, široko raspeta belih nogu jedra na čijem je ušću grimizno raspelo. O more moje,poklanjam ti telo nek val me beli zapljusne tvoj- nek mutna tečem belinom mlečnom... Radosni splavaru sa tokova mojih, pažljivo vodi do srećnih dubina, korito tvoje levi mi bok i dojka leva gde srce zrije pijanstva tvoga prezreli grozd. Reka sam noćas splavaru jednom, voda sam ,a evo, vodim ga žednog u žestoke moje matice vir hučim i vrijem i onda mir.... Tečemo ušću,vali se pene o kamena bedra njega i mene... - VIRTUELNA PRIČA -iz ciklusa EROTIKON Ja samo mišlju mogu te taci, pomaći ne mogu prostor i vreme, ponor što zjapi i što nas deli; a život celi čekah te žudna, ranjiva ,jaka, nevina ,bludna... Veliko nešto Gospod nam rešava: Ja samo glas tvoj imam i slutnju, a eto damari skladom nam biju, misli se roje-pohlepne pčele od meda reči kaplju po telu žarku ti želju osećam jasno u tek par reči i teškom dahu... U istom mahu treptaj i drhtaj, kroz vene tečeš,žariš mi umom nebeskim drumom vodjena pričo... Bez da me takneš imaš me mili, u dah i Reč smo silinu slili- i od nas strasniji nisu bili oni što znoj i dodir dele... Misli nam sretne u reči spretne pretaču želju i strasti snagu... Volim te,a,lik ti ne znam samo te kroz etar osećam jako i telo za telom željama diše- volim te silna,daleka pričo, neko nam viši ljubavnu piše... Ja samo mišlju mogu te taći prostor i vreme-ne moram maći da bi se telo sa telom slilo da bi nas u ludom zanosu bilo... VREME PLAKANJA -l- Ruke su moje dve uvele grane, bez zelenog lišća bez nade da ikad više procvetaju beharom proleća... Grlice moje umorne,odavno su već sklopile krila i zamukle. Ona fina ,tanana koža od belog satena, suva je i šuštava, kao zapisi na starim svicima pergamenata . Samo još prsti uporni pamte note davnih etida- koje je ispevala Ljubav i dodirom ih odsvirala na Njegovom licu. Noge moje,dve gazele Umorne i lude, ne trče više u sretanje vrućim vetrovima južne želje. Ne kleči više ni jedan molilac u podnožju belog,od mramorja hrama. Ničiji prsti drhtavi,ne dotiču skladne i moćne stupove Partenona. Trkačice moje , lude, maratonske, odavno su istrečale svoju poslednju mrtvu trku... Moje guste crne kose ,meka su i siva povesma lana. Ne klize ničiji prsti dragi kroz pusto ,žalobno pramenje, i ni jedna ptica ljubavi ne gnezdi se više u mekom i sivom paperju na vratu... -lll- Na poprsju mome ne počiva više ono lepo i strašno čelo sa kosom boje prezrelog kestena. Niko ne pije više kapatku medovine opojne jer,mnogo je dana kako je presahlo medeno piće u tamnom udubljenju mojih ocvalih ruža. Zar sam uistinu ,jednom, bila svemoćna Dalila? Na kraljevskoj bisti nagrizlo je svemoćno vreme dve divne i snežne,čedne kupe bele-Fidijino delo! Tužan i pobedjen,mrtav je Samson ,za kamenim čelom negdašnje moje mlade svemoći... -lV- U očima mojim caruju magle jeseni, moje teške i bolne jeseni-koja nema svog proleća... Razbila su se dva safirna i mutna ogledala i rasula u sitne stakliće sećanja na jedan davni lik... Iz tužnih i praznih mojih zdenaca iščezla je suza sreće i izgužvao se meki sedef drhtavih kapaka bez suza... U sumorna i hladna jutra,probudjenu iz sna bez snova, iz ogledala me pozdravljaju moje mutne i tužne oči; " Dobro ti jutro , izgubljena lepoto..." -V- ...a usne moje sa ukusom divljih jagoda i raspukih trešanja, hladne i beskrvne usne moje mirišu na sasušene ruže i raž. Opore su i otužne kao prozukle dunje,blede kao teška sećanja, one, koje su bubrile i zrile kao jabuka greha prvog... Dva tigra mala i žedna,odavno su ugasila svoju poslednju žedj i izgubaila se u džungli mojih potrošenih dana od papira... -Vl- Škojlka moja biserna sa dna zdenca vode života, ne gasi već dugo žedj moju ,ni viteza ni kopljanika , a još je rose purpurne kiše , i još drhtulja drhti od lude gladi ranjiva i živa bisernica moja,stidna i bestidna.... -%- Poslednje beše REČ: "Odrobićeš se -ako se odrekneš! Zadržaćeš ,ako zaboraviš" A ja? Svoj porobljenik i rob... |
iz ciklusa-MOŽDA U SNU-
Podjoh na groblje tvoga grada, gde sam ti umrla, i kupih komad zemlje , sebi samoj za večni dom. Kod klesara kupih komad mermera belog, i dadoh uklesati svoje , bez tebe poništeno ime. Sročih reči ,opore i teške,sebi za epitaf: ,,Voljenoj ženi bezimenoj-voljeni čovek" i u potpisu dadoh urezati u kamen -Tvoje ime. Šaku zemlje, osvećene stopama tvojim, doneh sa mesta gde nas je venčalo ponoćno nebo i gde su nam zvezde bile kumovi i starosvatice. Prosuh zemlju na jastuk groba mi utešnog i posadih lipu, mirisnu svetinju slovensku da mi junskim jadom miriše na tvoju nemilost. Vratih se - mužu, i deci,i domu,od utehe blaga, i rekoh im da sam po crkvinama hodočastila, - da se ne začude crnoj mi žalobnoj haljini. Lice mi beše smireno i svetački svetlo. i niko sem mene same ne začu jauk mi duše kojim oplakah nas i nerodjene nam sinove. POLJUBAC- iz ciklusa EROTIKON Koji te leptir lepetom krila, prozirnih i nežnih ko svila laka, koji te leteći Božiji cvetak učio da usne mi usnama takneš da k'o disanje dečje osetim ti dah? Od kog si tigra, strašnog i divljeg, učio da usne mi nežne divlje kidaš, da zubima grizeš do krvi i boli crveno tkivo što zverstva ti voli? Koji te zmijski palacavi jezik učio da jezikom pališ mi usta, da otrov ti slatki ispijam i sišem, pa, trovana tobom umirem , a dišem? Reci mi ljubavi za tajnu žedji kad me usnama na dušak piješ a ja ti rosu ljubavnu berem i med iz usta mi niz grlo sliješ? Koji te demon učio zlosti da mi poljupcem sažižeš telo, od kog si andjela umeće krao za život što si mi usta na usta dao? *** Od tebe ,ženo,ljubavnice moja, od tvojih drhtaja pod mojom rukom; Od svoje muške prečiste strasti, od žudnje tvoje učile mi usne kako se umire od slatke boli.. Ljubim te grešnice i svetice moja, u usana susret pretačem se ceo kako se nežno i zverski ljubi, od tebe naučih za život ceo... MLADOST OD GLAGOLA PEVATI- OD GLAGOLA PLAKAT-iz ciklusa PONOĆNE ETIDEVREME PEVANJA -l- Ruke moje behu dve grlice bele- grljenja željne. Prsti moji behu tanane žice viola, i na licu nečijem svirahu najlepše etide. Moje ,crne kao ponoć i meke kao svila , moje vijogorom razasute kose , mirisahu na jasmin i sandalovinu.... -ll- Noge moje, dve gazele lude,dva mramorna stupa sa Akropolisa, stopala moja malena, ranjiva i nežna, trkačice behu sa Maratonskog polja i trčahu,neumorne, Suncu Ljubavi, onome čije ime ćutanjem u srcu vrisnem... -lll- Poprsje moje kraljevsko-uzglavlje beše, mirisno i meko. čelu jednom muškom, čelu jednom pod kosom boje zrelog kestena. Alabaster i slonovača behu dva pupoljka ruža , raspupelih,majskih. U tamnom udubljenju dva nevina bela brega , kapatka medovine je zrila, za Njegovo srećno pijanstvo... -lV- Oči moje safirne dva duboka zdenca behu, dva ogledala behu,za odraz očiju jednih, strasnih i strašnih - kao prvo saznanje. Oči moje, s bisernom suzom na sedefnom kapku, oči moje iz ogledala u srećna jutra su me pozdravljale: " Dobro ti jutro,kraljevska lepoto!" -V- Usne moje behu dve jagode zrele,poprskane rosom, dve grimizne latice cveta bez imena,mirisnog. Dva mala,žedna tigra behu,što nektar slatki piše sa usana nekih sa ukusom zrna zrelog , muskatnog. Usne moje i glas, behu moje srećno pevanje o Njemu... -Vl- Biserna školjka bedara mojih, drhtavao i bezmerno skupo blago moje , pehar za peharnika i kopljanika,za viteza žednog na dnu izvora moga, srecna se krla i zrila ,zrila...    |
.
Copyright © 2014 DIOGEN pro cultura magazine & Sabahudin Hadžialić
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: [email protected];
Narudžbe/Order: [email protected]
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: [email protected];
Narudžbe/Order: [email protected]
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
