|
NA LISTI Od 04.8.2010.g. /
LISTED SINCE August 4th, 2010 among leading European magazines: 
|
All Rights Reserved
Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić, MSc Sarajevo & Bugojno, Bosnia and Herzegovina MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI... WE ARE UNIFYING DIVERSITIES |
|
|
|
|
Mirjana Bulatović, Belgrade, Serbia
Mirjana Bulatovic from Belgrade, was born on 19 June 1958 in Lovcenac (Voivodina). She finished Grammar School in Srbobran and graduated at the Faculty of Philosophy in Novi Sad, majoring in Literature. Mirjana worked in Podgorica as a journalist and lector, and then in Novi Sad. She lived as an ex-pat in London for fourteen months (1985 and 1986) . The turmoils of her homeland, mother tongue and orthodox faith were settled once she spent four months in the Monastery of Vrasevnica, at the end of 1988 and beginning of 1989. There, in that sacred spot, living alongside nuns, in a monastery with no mirrors, she cleansed her soul, left the burden behind her and decided to call Belgrade her city. She lives in Belgrade since 1989 as a free-lance artist.
At the beginning of 2011 she has been the editor of ‘The Stage, Francuska 7’ the forum organised by the Association of Writers of Serbia. Mirjana was its member since 1987. During 2002 she was a public relations manager in Gutenberg Galaksija. In 2004 she held almost two hundred lectures about drug use after publication of her book The Powder Devil (Ministry for religion, the Republic of Serbia). The book instigated the programme in conjunction with the Ministry for Education to educate young people about dangers of drug use.
For the past couple of years, Mirjana Bulatovic is the editor pages dedicated to children in Istoncnik, the newspaper of Serbian-Orthodox Archdioceses of Canada
Mirjana published more than 10 books of poetry and prose:
The foot at the End of the World, poetry, Matica srpska, Novi Sad, 1984
The Prayer of Huana Ines of Christ, poetry, denvnik, Novi Sad, 1987
Arch-Witness, poetry, Nolit, Beograd 1990
The Powder Devil– the stories of drug addicts, A-S delo, Belgrade, Gutenbergova galaksija, Belgrade 202 (second edition) Zavet, Beograd, 2004 (third and fourth edition)
Future Ancient People, poetry, Naucna Knjiga, Belgrade, 1993
Poems for the Under-graduates, Knjizevna zajednica of Novi sad, 1994
Poems for the Under-graduates, second edition, Novi Sad, 1995
Hotel Earth, poetry, Kupola, Beograd, 1995
Beautiful Villages Burn Beautifully (the journal from film screening, with true war stories) – four editions, 1995 and 1996
Hi extra-terrestrials , poetry for children, Matica srpska, Novi Sad,2000
Correctional Institution for Parents, poetry for children, Rad, Beograd 2001
Urgent Book, poetry for children, Prosveta, Belgrade 2003, second edition Prosveta 2004
Soul Beauty Parlour, poetry, Itaka, Belgrade, 2005, second edition, Artist, Belgrade, 2006
Who Sprayed Perfume on Onion? – selected thoughts of a boy named Matija (noted down during five year period as he was growing up), Belgrade, 2005
The School of Love, poetry for children, Zavet, Belgrade, 2006, second edition Prvo slovo, Beograd 2007
Novelette about Honesty, children prose, Zavod za udzbenike, Beograd, 2008
I’m Thankful that the Buss Didn’t Arrive, children prose, Artist, Belgrade 2008
Ordinary People’s Big Thoughts, writings, Istocnik, Toronto
I Dreamt that My School Burned Down, poetry for children, Gramatk, Belgrade, 2010
My Death Didn’t Last Long, poetry, Gramatik, Belgrade
Threads, poetry, Russian-Serbian edition, Moscow, Belgrade, 2010
Sayings Have the Strange Side, children prose, Serbian-English edition, Istocnik, Toronto, 2011
Mirjana Bulatovic’s poems were published in many anthologies. In the foreword of anthology When I Will Be Grass (1988) Vladimir Jaglicic says; ‘In modern Serbian poetry, after Desanka Maksimovic passed away, Mirjana Bulatovic is a leading female poet. Her, masculinely open poetry, sometimes feels like angelic touch’
Dr Andrei Bazilevky, from the Institute for Wold Poetry of the Russia Academy of Science and Art, included sixty poems of MIrjana Bulatovic in his three-tome Anthology of Serbian poetry, that features 75 poets, from Laza Kostic to Mirjana Bulatovic.
In 2005, the second Programme of Radio Belgrade, recorded 50 minutes of Mirana’s poetry reading, selection made from a well-known Anthology of Writers compiled by Dragomir Brajkovic.
The sound file of book I Dreamt that My School Burned Down was made for Interplov from London in 2009.
Mirjana Bulatovic translated three books of poetry from Russian language.
Amongst the other awards, she was awarded the literary prize for children literature Zmajeve decije Igre and the award The Golden Pen of Russia for the high level of literary translations.
At the beginning of 2011 she has been the editor of ‘The Stage, Francuska 7’ the forum organised by the Association of Writers of Serbia. Mirjana was its member since 1987. During 2002 she was a public relations manager in Gutenberg Galaksija. In 2004 she held almost two hundred lectures about drug use after publication of her book The Powder Devil (Ministry for religion, the Republic of Serbia). The book instigated the programme in conjunction with the Ministry for Education to educate young people about dangers of drug use.
For the past couple of years, Mirjana Bulatovic is the editor pages dedicated to children in Istoncnik, the newspaper of Serbian-Orthodox Archdioceses of Canada
Mirjana published more than 10 books of poetry and prose:
The foot at the End of the World, poetry, Matica srpska, Novi Sad, 1984
The Prayer of Huana Ines of Christ, poetry, denvnik, Novi Sad, 1987
Arch-Witness, poetry, Nolit, Beograd 1990
The Powder Devil– the stories of drug addicts, A-S delo, Belgrade, Gutenbergova galaksija, Belgrade 202 (second edition) Zavet, Beograd, 2004 (third and fourth edition)
Future Ancient People, poetry, Naucna Knjiga, Belgrade, 1993
Poems for the Under-graduates, Knjizevna zajednica of Novi sad, 1994
Poems for the Under-graduates, second edition, Novi Sad, 1995
Hotel Earth, poetry, Kupola, Beograd, 1995
Beautiful Villages Burn Beautifully (the journal from film screening, with true war stories) – four editions, 1995 and 1996
Hi extra-terrestrials , poetry for children, Matica srpska, Novi Sad,2000
Correctional Institution for Parents, poetry for children, Rad, Beograd 2001
Urgent Book, poetry for children, Prosveta, Belgrade 2003, second edition Prosveta 2004
Soul Beauty Parlour, poetry, Itaka, Belgrade, 2005, second edition, Artist, Belgrade, 2006
Who Sprayed Perfume on Onion? – selected thoughts of a boy named Matija (noted down during five year period as he was growing up), Belgrade, 2005
The School of Love, poetry for children, Zavet, Belgrade, 2006, second edition Prvo slovo, Beograd 2007
Novelette about Honesty, children prose, Zavod za udzbenike, Beograd, 2008
I’m Thankful that the Buss Didn’t Arrive, children prose, Artist, Belgrade 2008
Ordinary People’s Big Thoughts, writings, Istocnik, Toronto
I Dreamt that My School Burned Down, poetry for children, Gramatk, Belgrade, 2010
My Death Didn’t Last Long, poetry, Gramatik, Belgrade
Threads, poetry, Russian-Serbian edition, Moscow, Belgrade, 2010
Sayings Have the Strange Side, children prose, Serbian-English edition, Istocnik, Toronto, 2011
Mirjana Bulatovic’s poems were published in many anthologies. In the foreword of anthology When I Will Be Grass (1988) Vladimir Jaglicic says; ‘In modern Serbian poetry, after Desanka Maksimovic passed away, Mirjana Bulatovic is a leading female poet. Her, masculinely open poetry, sometimes feels like angelic touch’
Dr Andrei Bazilevky, from the Institute for Wold Poetry of the Russia Academy of Science and Art, included sixty poems of MIrjana Bulatovic in his three-tome Anthology of Serbian poetry, that features 75 poets, from Laza Kostic to Mirjana Bulatovic.
In 2005, the second Programme of Radio Belgrade, recorded 50 minutes of Mirana’s poetry reading, selection made from a well-known Anthology of Writers compiled by Dragomir Brajkovic.
The sound file of book I Dreamt that My School Burned Down was made for Interplov from London in 2009.
Mirjana Bulatovic translated three books of poetry from Russian language.
Amongst the other awards, she was awarded the literary prize for children literature Zmajeve decije Igre and the award The Golden Pen of Russia for the high level of literary translations.
VILLA AMIRA, Street Ante Starčevića 33,
|
LP vinyl sell from
|
|
SKLONIŠTE DOBRONAMJERNIH
Prisjetih se jedne rečenice iz djela Mihaila Bulgakova "MAESTRO I MARGARITA" inspirativnog, i po meni, najvećeg pisca slavenskog, Mihaila Bulgakova: «Ti ne vjeruješ- Ti ideš u nebitisanje!» Mirjana Bulatović predanost sopstvenog bića nadnaravnom isprepliće sa gorkom svakodnevnicom u nadi da vapaj pjesnika može alternativu predočiti. I ne samo to. Već i bljesak uzročiti. Bljesak poetike snažnih ljudskih odraza obujmljenih dječijim igrokazom usmjerenim pronalaženju skloništa za sreću. Na prostoru koji pati, ali i voli, ne isključujući mogućnost da dobronamjernost libidom hrani. Čitaoca, prije svega. Riječ urednika Sabahudin Hadžialić 07.7.2011. |
SHELTER OF THE WELL-WISHING ONES
I just recall a single sentence from the art book "Maestro and Margarita" from the inspiring, and in my opinion, the greatest Slavs writer, Mikhail Bulgakov, "You do not believe it-You go non-existence!" Commitment towards the supernatural within Mirjana Bulatovic own being intertwine with everyday bitter life with the hope that the cry of the poet can present an alternative. And not only that. But also cause a flash. Flash of the poetics with strong human reflection wraped with the children's play, directed for findings of shelters for good luck. In an area that suffers, but also loves, not excluding the possibility that the goodwill libido nourishes. Of the reader, first and foremost. Editor's word Sabahudin Hadzialic 07.7.2011. |
|
Kako bih se predstavila Vanzemaljcu
– Potičem iz jednog velikog naroda koji živi u nepriznatom delu Evrope i tome doprinosi. Moj veliki narod svetski stručnjaci za brojke ubeđuju da je mali, na sve načine: oštrim rečima, pretnjama, bombama. Moj neizbrojivi narod sve nekako preživi. Ni kad ga prepolove još ne veruje da je mali. Ne verujem ni ja. A Vi, Vanzemaljče? Verujete li da bi ikada pripadnik kakvog malog naroda umeo da Vas u beskraju sretne? – Bili su tu neki, ali ih nisam prepoznao – odgovori Vanzemaljac sa jakim ruskim akcentom. Jer, cela zemlja govori engleski, a celo nebo ruski. Imala sam jednog čitaoca Imala sam jednog čitaoca u dubini ove zemlje. Dobronameran kao jutro, svetleo je svim rečima podjednako. Pod njegovim pogledom pesme su osećale svaki deo svog lirskog tela. Posle se taj čitalac zaljubio u drugu pesnikinju. Dugo sam tešila svoje stihove: Ništa za to. Prošao redak prolaznik. Zar vas iko mora voleti? Živite poput jata ptica, iznad puste ljudske ljubljvi. Smrt proziva zbunjenog doktora nauka Učio sam celoga života, a sad... a sad ne umem da ne umrem. Kad bih bar umeo da umrem mirno... – Ostavite svoje titule i krenite – komanduje smrt ispod glasa. Ja sam doktor smrti, pa to nikada ne ističem. Zimsko književno veče Greju duše. Greju i tela. Napolju veje sneg. Ah, nek se čita knjiga cela dok drema zimski zbeg. Pesnik lagano iščezava, napušta vidno polje; poslednji red već čvrsto spava, ni napred nije bolje. Reči sipe po ozeblima. Sustižu se u letu. Kako je topla lirska zima! Pesnik je sam na svetu. Odlazak Svetog Starca Prve noći pod zemljom u tvom grobu nikog nije bilo. Pre smrti niklo ti je jedno, a posle smrti i drugo krilo. Ženske uvek zabrljaju Prvi čovek je bio Adam. Eva je bila prva madam. Naselje im se zvalo Raj. Treperila je blagost i sjaj. Osećali su radost i mir. Onda je Evu spopao hir. Poželela je sve da spozna! Prva žena je bila grozna! Na Raj stavila jabuku-tačku… Zbog nje ja vučem torbu đačku! Zbog nje uzdišem nad lektirom! Zašto nije sedela s mirom?! Samo da ne bi ispala glupa, rešila rajsko voće da čupa! Stekla znanje, a dala sreću! Ja bih zmiji rekao – neću! Neću decu da gurnem dole gde postoje tolike škole! Popis tetkinih mana sa vrlinom na kraju Tetka ima mnoge mane: zaboravlja kišobrane; Ukoliko sunce greje, naočare svuda seje. S odećom se teško prašta. U ormanu čuva svašta – torbu sa brucošijade, kutijice od pomade i dve vitke plave flaše od pre ove ere naše; Iznad svega toga vise blejzeri i suknje plise, bluze, haljine od svile što su teču opčinile... Tetka ima mnoge mane. Obožava restorane, voli da je neko dvori, dok je služi da ga kori: – Što je peršun potamneo? Grašak treba da je ceo. Gde je voda sa limunom? Nazdravlja se čašom punom... Tetka nikom nije laka. Najbolje je trpi baka. Baka tetki dođe mama. Držala je na rukama. Meni nije tako strašna; Uvek joj je puna tašna i mazi me, pa mi tepa: – Sećo moja, dobja, jepa... Kad poraste ovoliki!? Evo ti za Halkidiki! Petsto evra! Dovoljno je. Zagrli me, sunce moje! Šta sam rekao baki dok se šminkala – Pažljivo radiš, ali džaba... Ispod pudera viri baba. – Pokrivam bore, surovi stvore! – Što ih pokrivaš? Neka se vide. Vreme ne stoji, nego ide. Kako deda ne maže lice? Ne zna da ima trepavice! – Pusti... Da ga vidiš u zoru! Lepša je starost u koloru! Tvoja baka voli da sine zbog čovekove okoline! Iako više nisam mlada, doprinosim lepoti grada. Metnuću malo zlatne boje, pa ćeš videti, sunce moje! – Dobro je. Svetliš. Nisi bleda. Sada si slatka kao deda. Strah od dubine Konobarica sa nebesa, koja se zove stjuardesa, o putnicima se lepo stara na deset hiljada metara. Zanimljivo je kako se ona navikla na ćud aviona. Grdosija se strašno zatrese, i evo slatke stjuardese: – Ne brini – kaže – ništa to nije, male vazdušne provalije. Ima li ona uopšte mašte? Dole su kuće, potoci, bašte, prašume, lednici, glečeri, zveri – kako joj srce ne zatreperi? Kad iznad okeana leti, da li se gladne ajkule seti? Zna li kako nemani grizu?! Šteta što sam dobio vizu! Bujna mašta mi samo smeta. Tako visoko iznad sveta kada se nađe kopneno biće, poželi neko opojno piće. Mama i tata piju vino, i njima fino! – Vi ste malo niski za viski – smeši se ljupka stjuardesa. Priznajem, jesam. Prepušten sili svoje mašte, slećem na kuće, padam u bašte, plutam po ravni okeana, nestala voda, nestala hrana, pozdravljam se sa nebom plavim, mobilni mokar, kome da javim, gotovo sve je, sunčani svete, skončava jedno nedužno dete! Pilot javlja bliži se pista, vezuje se putnika trista, veštačka ptica stvarno sleće, a mislio sam – nikada neće! Slava Gospodu i svecima, prizemljuje se, a ne cima... Škljocaju bravice pojaseva i hor putnika u sebi peva, napolju hladno, noć je pala, domogosmo se Montreala! Air Canada, 21. IV 2008. Teška greška Koliko god im život pruža, moje se četiri tetke žale... Neudate bi htele muža, udate bi ga nekom dale! Dvojica teča takođe nisu oduševljeni životom svojim; Nezadovoljni gotovo svi su, pa se i ja već malko bojim. Šta ako nađem oštrokonđu što rado sablju jezika suče, pa mi još njeni u goste dođu da me ispravljaju i uče? Oštrokonđe se ne vide jasno zbog početnoga slatkorečja, a posle bude odveć kasno, jer nabave kolica dečja... Greška je valjda neizbežna, grešili su svi moji preci – supruga je dobra i nežna, ali samo prvih meseci... Ko zna... A možda sretnem neku zauvek divnu, za sva vremena? Posreći se katkad čoveku, i sa neba mu sleti žena. |
Како бих се представила Ванземаљцу
– Потичем из једног великог народа који живи у непризнатом делу Европе и томе доприноси. Мој велики народ светски стручњаци за бројке убеђују да је мали, на све начине: оштрим речима, претњама, бомбама. Мој неизбројиви народ све некако преживи. Ни кад га преполове још не верује да је мали. Не верујем ни ја. А Ви, Ванземаљче? Верујете ли да би икада припадник каквог малог народа умео да Вас у бескрају сретне? – Били су ту неки, али их нисам препознао – одговори Ванземаљац са јаким руским акцентом. Јер, цела земља говори енглески, а цело небо руски. Имала сам једног читаоца Имала сам једног читаоца у дубини ове земље. Добронамеран као јутро, светлео је свим речима подједнако. Под његовим погледом песме су осећале сваки део свог лирског тела. После се тај читалац заљубио у другу песникињу. Дуго сам тешила своје стихове: Ништа за то. Прошао редак пролазник. Зар вас ико мора волети? Живите попут јата птица, изнад пусте људске љубљви. Смрт прозива збуњеног доктора наука Учио сам целога живота, а сад... а сад не умем да не умрем. Кад бих бар умео да умрем мирно... – Оставите своје титуле и крените – командује смрт испод гласа. Ја сам доктор смрти, па то никада не истичем. Зимско књижевно вече Греју душе. Греју и тела. Напољу веје снег. Ах, нек се чита књига цела док дрема зимски збег. Песник лагано ишчезава, напушта видно поље; последњи ред већ чврсто спава, ни напред није боље. Речи сипе по озеблима. Сустижу се у лету. Како је топла лирска зима! Песник је сам на свету. Одлазак Светог Старца Прве ноћи под земљом у твом гробу никог није било. Пре смрти никло ти је једно, а после смрти и друго крило. Женске увек забрљају Први човек је био Адам. Ева је била прва мадам. Насеље им се звало Рај. Треперила је благост и сјај. Осећали су радост и мир. Онда је Еву спопао хир. Пожелела је све да спозна! Прва жена је била грозна! На Рај ставила јабуку-тачку… Због ње ја вучем торбу ђачку! Због ње уздишем над лектиром! Зашто није седела с миром?! Само да не би испала глупа, решила рајско воће да чупа! Стекла знање, а дала срећу! Ја бих змији рекао – нећу! Нећу децу да гурнем доле где постоје толике школе! Попис теткиних мана са врлином на крају Тетка има многе мане: заборавља кишобране; Уколико сунце греје, наочаре свуда сеје. С одећом се тешко прашта. У орману чува свашта – торбу са бруцошијаде, кутијице од помаде и две витке плаве флаше од пре ове ере наше; Изнад свега тога висе блејзери и сукње плисе, блузе, хаљине од свиле што су течу опчиниле... Тетка има многе мане. Обожава ресторане, воли да је неко двори, док је служи да га кори: – Што је першун потамнео? Грашак треба да је цео. Где је вода са лимуном? Наздравља се чашом пуном... Тетка ником није лака. Најбоље је трпи бака. Бака тетки дође мама. Држала је на рукама. Мени није тако страшна; Увек јој је пуна ташна и мази ме, па ми тепа: – Сећо моја, добја, јепа... Кад порасте оволики!? Ево ти за Халкидики! Петсто евра! Довољно је. Загрли ме, сунце моје! Шта сам рекао баки док се шминкала – Пажљиво радиш, али џаба... Испод пудера вири баба. – Покривам боре, сурови створе! – Што их покриваш? Нека се виде. Време не стоји, него иде. Како деда не маже лице? Не зна да има трепавице! – Пусти... Да га видиш у зору! Лепша је старост у колору! Твоја бака воли да сине због човекове околине! Иако више нисам млада, доприносим лепоти града. Метнућу мало златне боје, па ћеш видети, сунце моје! – Добро је. Светлиш. Ниси бледа. Сада си слатка као деда. Страх од дубине Конобарица са небеса, која се зове стјуардеса, о путницима се лепо стара на десет хиљада метара. Занимљиво је како се она навикла на ћуд авиона. Грдосија се страшно затресе, и ево слатке стјуардесе: – Не брини – каже – ништа то није, мале ваздушне провалије. Има ли она уопште маште? Доле су куће, потоци, баште, прашуме, ледници, глечери, звери – како јој срце не затрепери? Кад изнад океана лети, да ли се гладне ајкуле сети? Зна ли како немани гризу?! Штета што сам добио визу! Бујна машта ми само смета. Тако високо изнад света када се нађе копнено биће, пожели неко опојно пиће. Мама и тата пију вино, и њима фино! – Ви сте мало ниски за виски – смеши се љупка стјуардеса. Признајем, јесам. Препуштен сили своје маште, слећем на куће, падам у баште, плутам по равни океана, нестала вода, нестала храна, поздрављам се са небом плавим, мобилни мокар, коме да јавим, готово све је, сунчани свете, скончава једно недужно дете! Пилот јавља ближи се писта, везује се путника триста, вештачка птица стварно слеће, а мислио сам – никада неће! Слава Господу и свецима, приземљује се, а не цима... Шкљоцају бравице појасева и хор путника у себи пева, напољу хладно, ноћ је пала, домогосмо се Монтреала! Air Canada, 21. IV 2008. Тешка грешка Колико год им живот пружа, моје се четири тетке жале... Неудате би хтеле мужа, удате би га неком дале! Двојица теча такође нису одушевљени животом својим; Незадовољни готово сви су, па се и ја већ малко бојим. Шта ако нађем оштроконђу што радо сабљу језика суче, па ми још њени у госте дођу да ме исправљају и уче? Оштроконђе се не виде јасно због почетнога слаткоречја, а после буде одвећ касно, јер набаве колица дечја... Грешка је ваљда неизбежна, грешили су сви моји преци – супруга је добра и нежна, али само првих месеци... Ко зна... А можда сретнем неку заувек дивну, за сва времена? Посрећи се каткад човеку, и са неба му слети жена. |
Nagrada Zmajevih dečjih igara u Srbiji za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu...
 |
Srpska pesnikinja Mirjana Bulatovic dobila
|
|
MIRJANA BULATOVIĆ iz Beograda, rođena je 19. juna 1958. godine u Lovćencu (Vojvodina). Završila je gimnaziju u Srbobranu i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radila je najpre u Podgorici, kao novinar i lektor, potom u Novom Sadu, a osećanje stranca iskusila je u Londonu, živeći u britanskoj prestonici četrnaest meseci (1985. i 1986). Damare otadžbine, maternjeg jezika i pravoslavne vere najdublje je osetila u toku četiri meseca života u Manastiru Vraćevšnici, krajem 1988. i početkom 1989. godine. Na tom svetom mestu, živeći naporedo s monahinjama, u konaku bez ogledala, umila se iznutra, oslobodila novinarstva, skinula s duše još neke terete, i opredelila se za Beograd kao svoj grad. Od 1989. živi u Beogradu, uglavnom kao slobodni umetnik. Početkom 2001. izabrana je za urednika Tribine Francuska 7 Udruženja književnika Srbije, čiji je član od 1987. godine. Tokom 2002. godine uređivala je odnose sa javnošću u Gutenbergovoj galaksiji. U 2004. godini održala je oko dvesta predavanja o narkomaniji na osnovu svoje knjige Đavo u prahu. (Ministarstvo vera Republike Srbije, u dogovoru sa Ministarstvom prosvete, knjigom Đavo u prahu započelo je akciju zaštite mladih od bolesti zavisnosti.) Poslednjih godina Mirjana Bulatović uređuje dečje strane u Istočniku, listu SRPSKE PRAVOSLAVNE EPARHIJE KANADSKE.
Objavila je više od dvadeset knjiga poezije i proze: Stopalo na dnu sveta, poezija; Matica srpska, Novi Sad, 1984; Molitva Huane Ines od Krsta, poezija; Dnevnik, Novi Sad, 1987; Prasvedok, poezija; Nolit, Beograd, 1990; Đavo u prahu – ispovesti narkomana, A-Š delo, Beograd, 1991; Gutenbergova galaksija, Beograd 2002. (drugo, dopunjeno izdanje); Zavet, Beograd, 2004. (dopunjeno, treće i četvrto izdanje); Budući drevni narode, poezija; Naučna knjiga, Beograd, 1993; Pesme za diplomiranu decu, Književna zajednica Novog Sada, 1994; Pesme za diplomiranu decu, drugo, dopunjeno izdanje, Novi Sad, 1995; Hotel Zemlja, poezija; Kupola, Beograd, 1995; Lepa sela lepo gore (zapisi sa snimanja istoimenog filma, uz istinite ratne priče) – četiri izdanja, 1995. i 1996; Hej, vanzemaljci!, poezija za decu; Matica srpska, Novi Sad, 2000; Popravni dom za roditelje, poezija za decu; Rad, Beograd, 2001; Hitna knjiga, poezija za decu; Prosveta, Beograd, 2003 godine; drugo izdanje – Prosveta, 2004; Salon za negu duša, poezija; Itaka, Beograd, 2005; drugo izdanje – Artist, Beograd, 2006; Ko je stavio miris u luk? – izabrane misli dečaka Matije (beležene tokom pet i po godina dečakovog odrastanja), Beograd, 2005; Škola ljubavi, poezija za decu; Zavet, Beograd, 2006.godine; drugo izdanje – Prvo slovo, Beograd, 2007; Romančić o poštenju, proza za decu; Zavod za udžbenike, Beograd, 2008; Hvala autobusu koji nije došao, proza za decu; Artist, Beograd, 2008; Velike misli malih ljudi, zapisi; Istočnik, Toronto, 2008; Sanjao sam da mi gori škola, poezija za decu; Gramatik, Beograd, 2010; Smrt je moja kratkog veka, poezija; Gramatik, Beograd, 2010; Spone, poezija; dvojezično, rusko-srpsko izdanje, Moskva – Beograd, 2010; Čudna lica poslovica, proza za decu, srpsko-englesko izdanje; Istočnik, Toronto, 2011. Pesme Mirjane Bulatović objavljene su u mnogim antologijama. U uvodu antologije Kada budemo trava (1998), Vladimir Jagličić ističe: „U savremenoj srpskoj poeziji, posle smrti Desanke Maksimović, među ženama prednjači Mirjana Bulatović. Njena, muški otvorena poezija, katkad ima lepotu prizvanog anđela.“ Dr Andrej Bazilevski, iz Instituta za svetsku književnost Ruske akademije nauka i umetnosti, uvrstio je šezdeset pesama Mirjane Bulatović u svoju trotomnu Antologiju srpskog pesništva, koja obuhvata 75 pesnika, od Laze Kostića do Mirjane Bulatović. Drugi program Radio Beograda je 2005. godine, u čuvenoj Antologiji pesnika Dragomira Brajkovića, načinio zvučni zapis pesama koje govori pesnikinja, u trajanju od pedeset minuta. Za Interplov iz Londona načinjen je 2009. godine zvučni zapis knjige Sanjao sam da mi gori škola. Mirjana Bulatović prevela je i tri knjige poezije sa ruskog jezika. Dobitnik je, pored ostalih, Nagrade Zmajevih dečjih igara za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, te Nagrade Zlatno pero Rusije „za visok nivo književnih prevoda“.  |
МИРЈАНА БУЛАТОВИЋ из Београда, рођена је 19. јуна 1958. године у Ловћенцу (Војводина). Завршила је гимназију у Србобрану и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Радила је најпре у Подгорици, као новинар и лектор, потом у Новом Саду, а осећање странца искусила је у Лондону, живећи у британској престоници четрнаест месеци (1985. и 1986). Дамаре отаџбине, матерњег језика и православне вере најдубље је осетила у току четири месеца живота у Манастиру Враћевшници, крајем 1988. и почетком 1989. године. На том светом месту, живећи напоредо с монахињама, у конаку без огледала, умила се изнутра, ослободила новинарства, скинула с душе још неке терете, и определила се за Београд као свој град. Од 1989. живи у Београду, углавном као слободни уметник. Почетком 2001. изабрана је за уредника Трибине Француска 7 Удружења књижевника Србије, чији је члан од 1987. године. Током 2002. године уређивала је односе са јавношћу у Гутенберговој галаксији. У 2004. години одржала је око двеста предавања о наркоманији на основу своје књиге Ђаво у праху. (Министарство вера Републике Србије, у договору са Министарством просвете, књигом Ђаво у праху започело је акцију заштите младих од болести зависности.) Последњих година Мирјана БулАтовић уређује дечје стране у Источнику, листу СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ КАНАДСКЕ.
Објавила је више од двадесет књига поезије и прозе: Стопало на дну света, поезија; Матица српска, Нови Сад, 1984; Молитва Хуане Инес од Крста, поезија; Дневник, Нови Сад, 1987; Прасведок, поезија; Нолит, Београд, 1990; Ђаво у праху – исповести наркомана, А-Ш дело, Београд, 1991; Гутенбергова галаксија, Београд 2002. (друго, допуњено издање); Завет, Београд, 2004. (допуњено, треће и четврто издање); Будући древни народе, поезија; Научна књига, Београд, 1993; Песме за дипломирану децу, Књижевна заједница Новог Сада, 1994; Песме за дипломирану децу, друго, допуњено издање, Нови Сад, 1995; Хотел Земља, поезија; Купола, Београд, 1995; Лепа села лепо горе (записи са снимања истоименог филма, уз истините ратне приче) – четири издања, 1995. и 1996; Хеј, ванземаљци!, поезија за децу; Матица српска, Нови Сад, 2000; Поправни дом за родитеље, поезија за децу; Рад, Београд, 2001; Хитна књига, поезија за децу; Просвета, Београд, 2003 године; друго издање – Просвета, 2004; Салон за негу душа, поезија; Итака, Београд, 2005; друго издање – Артист, Београд, 2006; Ко је ставио мирис у лук? – изабране мисли дечака Матије (бележене током пет и по година дечаковог одрастања), Београд, 2005; Школа љубави, поезија за децу; Завет, Београд, 2006.године; друго издање – Прво слово, Београд, 2007; Романчић о поштењу, проза за децу; Завод за уџбенике, Београд, 2008; Хвала аутобусу који није дошао, проза за децу; Артист, Београд, 2008; Велике мисли малих људи, записи; Источник, Торонто, 2008; Сањао сам да ми гори школа, поезија за децу; Граматик, Београд, 2010; Смрт је моја кратког века, поезија; Граматик, Београд, 2010; Споне, поезија; двојезично, руско-српско издање, Москва – Београд, 2010; Чудна лица пословица, проза за децу, српско-енглеско издање; Источник, Торонто, 2011. Песме Мирјане Булатовић објављене су у многим антологијама. У уводу антологије Када будемо трава (1998), Владимир Јагличић истиче: „У савременој српској поезији, после смрти Десанке Максимовић, међу женама предњачи Мирјана Булатовић. Њена, мушки отворена поезија, каткад има лепоту призваног анђела.“ Др Андреј Базилевски, из Института за светску књижевност Руске академије наука и уметности, уврстио је шездесет песама Мирјане Булатовић у своју тротомну Антологију српског песништва, која обухвата 75 песника, од Лазе Костића до Мирјане Булатовић. Други програм Радио Београда је 2005. године, у чувеној Антологији песника Драгомира Брајковића, начинио звучни запис песама које говори песникиња, у трајању од педесет минута. За Интерплов из Лондона начињен је 2009. године звучни запис књиге Сањао сам да ми гори школа. Мирјана Булатовић превела је и три књиге поезије са руског језика. Добитник је, поред осталих, Награде Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, те Награде Златно перо Русије „за висок ниво књижевних превода“. |
.
Copyright © 2014 DIOGEN pro culture magazine & Sabahudin Hadžialić
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: [email protected];
Narudžbe/Order: [email protected]
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: [email protected];
Narudžbe/Order: [email protected]
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
